KAKO SMO U DEJTONU IZGUBILI MORE: Otkrivamo zakulisne detalje pregovora o podeli Bosne

Autor:

Vesti

01.12.2022

20:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

Tadašnje srpsko rukovodstvo u BiH je bilo uvereno da će Milošević da izda naše interese i njegova ideja je otišla u nepovrat, svedoči profesor Vladimir Lukić.

KAKO SMO U DEJTONU IZGUBILI MORE: Otkrivamo zakulisne detalje pregovora o podeli Bosne

Foto: www.profimedia.rs

Srbija je propustila istorijsku šansu da dobije izlaz na Jadransko more, a u okviru tronedeljnih pregovora u Dejtonu (od 1. do 21. novembra 1995), koje su vodili predsednici Srbije, Hrvatske i BiH Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, uz posredovanje SAD, i čiji je epilog okončanje rata u Bosni.

Profesor Vladimir Lukić, bivši ratni predsednik Vlade Republike Srpske, koji je, kao poznati geodeta i ekspert za karte u bivšoj SFRJ bio član srpske delegacije u Dejtonu, otkriva da je prilika da Srbija preko RS i Trebinja izađe na more propuštena jer je Milošević ostao sam u toj borbi. Takva ponuda nije se dopala ostalim članovima našeg pregovaračkog tima, među kojima je najglasniji protivnik bio Momčilo Krajišnik, jedan od ratnih lidera bosanskih Srba.

Republika

Foto: www.profimedia.rs

 

 

- Milošević nam je saopštio da se dogovarao da damo 48 kvadratnih kilometara teritorije kod Trebinja, uz dubrovačku granicu, da bismo zauzvrat dobili Prevlaku do polovine Molunata. I to bi, dakle preko Trebinja, bio naš izlaz na more. Nisu ga uvažili. Naša delegacija iz BiH se posvađala s Miloševićem. Došlo je do svađe između Krajišnika i Miloševića. I to nikome više nije palo na pamet, otišlo je u nepovrat - ispričao je Lukić.

Tadašnje srpsko rukovodstvo u BiH, odnosno Krajišnik i Radovan Karadžić, prema svedočenju profesora, smatrali su da će Milošević da izda srpske interese u Dejtonu:

- Oni nisu verovali da će Milošević i Srbija braniti interese RS. Sve te naše ljude sam znao i ja u njihovu pregovaračku moć nisam verovao. Ja sam bio zadovoljan što će nas predstavljati Milošević. Znao sam da pred sobom imamo ozbiljnog, obrazovanog čoveka, dobrog pregovarača. Posle ću se u to uveriti u Dejtonu, gde smo prošli veoma dobro. Ne dao bog da u Dejtonu nismo imali onakvog Miloševića. Bio je veliki borac, vrstan pregovarač.

Republika

Foto: www.profimedia.rs

 

 

Čak su Tuđman i Izetbegović, kako navodi, tražili da odlože Dejton:

- Ali Milošević nije hteo, ni po koju cenu. Amerikanci su to prepoznali i podržali. Amerikanci su zapretili i okončani su pregovori, kojima u suštini niko nije bio zadovoljan. Ali zaustavljen je rat.

Uličarske psovke nasred ulice

Milošević je, priča profesor Lukić, doživeo izuzetno neprijatnu situaciju kad je parafiran Dejtonski sporazum. - Nisu svi u našoj delegaciji bili zadovoljni ishodom. Video sam tad kako Miloševića psuje Krajišnik. To sam tako samo na selu video. A nasred neke ulice u Dejtonu. Kad sam im prišao, Milošević mi je pružio ruku i staloženo rekao: "Čestitam Lukiću, prvi put je BiH dobila RS".

Planirali da 12 opština predaju muslimanima

Profesor Lukić ispričao je da ga je u Dejtonu sačekalo neprijatno iznenađenje - iscrtane karte.

- Jedan od članova delegacije pokazao mi je kartu, na kojoj je 12 krajiških opština koje smo mi držali predato muslimanima. Često kažem da ja posle toga više infarkt ne mogu dobiti. Po povratku iz Dejtona raspitivao sam se ko je crtao. I saznam da su aprila 1994. Karadžić i Krajišnik došli na Vojno-geografski institut i kazali: "Dajte nam stručnjaka za crtanje karata, ovo je strogo poverljivo, državna tajna i dajte nam sobu gde će raditi i nama susednu da ga nadziremo." Zadatak je dobio neki mladić. Kad je završio, svaki papirić na kom su crtali, sve su bacili u WC. Pokupili su tu kartu i otišli. Moj utisak je bio da nema teritorije u Krajini koju oni nisu bili spremni da daju za neke svoje prohteve. Karte su dakle, kako je dodao, bile nacrtane pre odlaska u Dejton i predate Miloševiću s potpisom Karadžića.

Republika

Foto: Tanjug/AP

 

 

- To je bila velika prepreka u pregovorima jer se na to Milošević u početku oslanjao. I njega sam pitao jednom prilikom: "Ko je nacrtao onu kartu?" Kaže on: "Pa vaši, ko bi drugi."

Provaljene skrivene namere Tuđmana i Izetbegovića

Prema svedočenju Lukića, pregovori su bili izuzetno teški i Milošević se nadmudrivao s ostalom dvojicom lidera: - Tuđman i Izetbegović bili su sitničari. Rešavano je sve po naseljima, rekama, putevima, selima... Jedno jutro tokom pregovaračkog procesa pozvao me Milošević i ispričao da je Tuđman na trojnom sastanku, kom je prisustvovao i Izetbegović, tražio da im damo most u Dobrinji i prugu... Pita me: "Možemo li mi napraviti prugu drugim putem?" Rekoh: "Predsedniče, mi prugu ne možemo napraviti samo po zraku, sve drugo možemo. Međutim, nije to u pitanju. Oni hoće da pređu Unu, uzmu Novi, da se popnu na Kozaru, odseku Prijedor i ugroze Banjaluku." On je ostao zatečen. Pitao me je za Doboj: "Možemo li tu napraviti mostove neke?" Rekao sam mu: "Možemo, međutim, oni hoće da podele grad, hoće ulazni most, gradski most, železničku stanicu, kamenolom, rudnik... I, predsedniče, možda bi im sve ovo mogao oprostiti, ali oni hoće da izoluju Ozren." A Milošević je na Ozren nešto bio slab. Misliš da su dobili? Bože sačuvaj.

Činjenice

- Dejtonski mirovni sporazum parafiran je 21. novembra 1995. u vojnoj vazdušnoj bazi "Rajt Paterson" kod Dejtona

- potpisali ga Milošević, Izetbegović i Tuđman u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera - zvanično potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decembra 1995.

- jedan od glavnih principa je podela na dva entiteta - Republiku Srpsku (49 odsto teritorije) i Federaciju BiH (51 odsto)

Ko je Vladimir Lukić?

- rođen 1933. u selu Dabar kod Sanskog Mosta u Kraljevini Jugoslaviji - diplomirao geodeziju u Zagrebu 1961.

- doktorirao na Građevinskom fakultetu u Sarajevu 1990.

- predstavnik RS pri Unproforu u Sarajevu (1. jul 1992. - 19. decembar 1992)

- predsednik Vlade RS (20. januar 1993. - 18. avgust 1994)

- jedan od osnivača i dekan Arhitektonsko-građevinskog fakulteta u Banjaluci (1996-2003)

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

BONUS VIDEO

Komentari (0)

Loading