POVUCITE SRAMAN RAD O PROJEKTU „JADAR“, ILI MAKAR ISPRAVITE NETAČNE PODATKE: Zahtev naučnika časopisu „NATURE - SCIENTIFIC REPORTS“

Profesori Mašinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, zajedno s glavnim naučnikom kompanije „Rio Tinto“, predali su dopis uredničkom odboru naučnog časopisa „Nature - Scientific Reports“ u kom se traži ispravka ili povlačenje rada „Uticaj istraživačkih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ autora Dragane Đorđević i saradnika, zbog velikog broja nedostataka, nedosledno primenjene naučne metodologije i manipulacija činjenicama i referencama na osnovu kojih autori izvlače pogrešne i naučno neutemeljene zaključke.

OBMANA JAVNOSTI

Dr Najdžel Stjuard, glavni naučnik „Rio Tinta“, nakon detaljne analize rada ocenio je da Dragana Đorđević i saradnici u svom radu iznose niz netačnih ili nepotpunih činjenica ili podataka, koriste reference na način koji može biti obmanjujući jer pogrešno prikazuju sadržaj naučnih radova koji su referencirani i donose zaključke bez primene striktne naučne metodologije putem koje je jedino moguće doći do naučno utemeljenih zaključaka. Na ovaj način autori rada naučnu i opštu javnost dovode u zabludu o potencijalnim uticajima projekta „Jadar“ na životnu sredinu. Dr Stjuard ističe i da objavljivanje netačnih podataka u ovom radu, uprkos činjenici da su podaci o projektu „Jadar“ javno dostupni, direktno umanjuje kredibilnost rada i njegovu naučnu utemeljenost.

U zahtevu za povlačenjem ili ispravkom rada u časopisu „Nature - Scientific Reports“ ističe se niz primera koji direktno ukazuju na manjkavosti u radu koji se u javnosti u Srbiji predstavlja kao naučni dokaz štetnosti projekta „Jadar“. Značajan nedostatak pomenutog rada je manipulisanje referencama. Jedan od primera za ovo je kada Đorđevićeva i saradnici tvrde da je „najmanje štetan metod eksploatacije litijuma po životnu sredinu iz slanih rastvora, dok eksploatacija iz čvrstih rudnih stena ima ozbiljne posledice po životnu sredinu“. Da bi podržali ovu tvrdnju, autori citiraju rad Liu, Agusdinata i Myint „Prostorno-vremenski obrasci eksploatacije litijuma i degradacije životne sredine u slanoj ravnici Atakama, Čile“. Međutim, rad Liu i saradnika se isključivo bavi uticajima eksploatacije litijuma iz slanih rastvora u Atakami i uopšte ne pominje druge metode rudarstva koje bi mogle da budu uporedive sa eksploatacijom litijuma iz čvrste stene kao što je jadarit.

Foto: Foto promo

Osim toga, u radu se navodi niz netačnih činjenica. Jedan od mnogih primera je i pogrešno navođenje površine koju bi projekat zauzimao. U radu se pogrešno navodi da površina koju bi projekat zauzeo iznosi između 2.031 i 2.431 hektar. Međutim, javno dostupni podaci pokazuju da centralno područje projekta s rudnikom i postrojenjem za preradu obuhvata svega 220 hektara, a sa deponijom industrijskog otpada u dolini Štavice ukupno 388 hektara.

NEMA TEČNOG OTPADA

U radu se netačno navodi i da će se industrijski tečni otpad skladištiti u blizini reka Korenita i Jadar, koje su sklone plavljenju okolnog područja. Javno su dostupni podaci, koje Đorđevićeva i saradnici nisu uzeli u obzir, da se predložena lokacija otpada nedvosmisleno nalazi izvan plavnih područja, kao i da je predviđen čvrsti, a ne tečni otpad.

Osim dr Stjuarda, dopis upućen uredništvu magazina „Nature - Scientific Reports“ potpisuju i tri renomirana profesora Beogradskog univerziteta, koji su kao nezavisni stručnjaci učestvovali u izradi preliminarnih studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Jadar“: redovni profesor Mašinskog fakulteta dr Aleksandar Jovović, rukovodilac izrade studija o proceni uticaja postrojenja za preradu rude i deponije industrijskog otpada na životnu sredinu, i redovni profesori Rudarsko-geološkog fakulteta dr Aleksandar Cvjetić, član tima za izradu studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu, i dr Nikola Lilić, rukovodilac izrade studije o proceni uticaja podzemnog rudnika na životnu sredinu.