IZ NIŠKOG ROVČETA PRAVO U ENGLESKU NA VAŽAN MEČ! Piksijev drug OTKRIO kako je sve POČELO!

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije, Dragan Stojković Piksi poznat je kao vrhunski igrač, njegovo majstorstvo bilo je neprevaziđeno. Rođeni Nišlija je bacao protivnike na kolena, a svoje umeće pokazivao je od ranog detinjstva u rodnom naselju Pasi Poljana gde je po čitav dan šutirao loptu.

Mnoga svedočenja o Piksija govore da je bio najtalentovaniji u svojoj generaciji, a to tvrdi i Stojkovićem prijatelj iz detinjstva. U nedavnom razgovoru za Republiku, Miroslav Milivojević je otkrio kako je Piksi počeo karijeru i anegdote koje nismo ni znali. 

- Piksija sam upoznao kad sam bio šesti razred, a on peti. On je prva četiri razreda išao u Pasi Poljani, a posle je prešao od petog do osmog na Bubanj. U to vreme je školski sport bio dosta ravijen, bili su turniri između razreda i pobednik je igrao za prvaka škole, to je bilo u svakom sportu. Još tada se videlo da je Piksi veliki talenat i da će biti odličan igrač. Međutim, nije isto igrati veliki i mali fudbal. Škole su tada igrale na pomoćnom terenu Radničkog, koji nije bio travnat, već šljaka. Upravo se na tim turnirima videlo da Piksi odskače od ostale dece - započeo je Milivojević i nastavio:

- Kada smo bili osmo razred tadašnji profesor fizičkog vaspitanja Mutavdžić me je pitao da li ima neko dete iz sedmog razreda koje dobro igra fudbal, da sledeće godine bude predvodnik te generacije. Ja sam mu odmah rekao da ima jedan iz Pasi Poljane i da ga zovu Piksi. Profesor mi je rekao da ga dovede, odmah sam otišao do njegovog odeljenja, pozvao ga i rekao mu da profesor nešto hoće da priča sa njim, ali mu nisam rekao razlog, jer je Piksi bio povučen tip tada - naveo je Piksijev drug i dodaje:

- On je otišao kod profesora i on mu je objasnio kakav je plan, a u to vreme je svakom detetu bila čast i privilegija da igra za školu. Imali smo solidnu ekipu, plasirali smo se među četiri najbolje škole. Tada broj deset nije bio popularan u Jugoslaviji, več 11 zbog Dragana Džajića. Ja sam rekao profesoru da mu damo baš broj 11, jer je bio izuzetan i da će biti nosilac igre i predvodnik svoje generacije - govorio je Miroslav.

Osvojio je takimičenje i bio najbolji igrač.

- Sledeće godine imali su dobru generaciju i igrali su finale, a Piksi me je pozvao da gledam. Oni su došli do finala i tamo bili ubedljivi, a Piksi je bio najbolji igrač i najbolji strelac. Posle toga su išli na republičku gde su takođe bili prvaci, a na nivou Jugoslavije ne znam tačno koji su uspeh napravili - rekao je Milivojević.

Milivojević se prisetio kako je Piksi sa turnira u Nišu otišao pravo u Englesku.

- Kasnije i u srednjoj školi smo nastavili druženje, igrali razne turnire. U to vreme u Jugoslaviji se igrao se turnir Večernjih Novosti. Mi smo se prijavili, a ekipa nam se zvala Kokakoličari. U to vreme Dragan Stojković Piksi i Dragan Mitrović igrali su za omladinsku reprezentaciju Jugoslavije i oni su nam bili glavni nosioci igre. Mi smo dogurali do polufinala. Tada su prijavljena preko 1000 ekipa, do četvrtfinala se igralo po školama, posle u čuvenom Rovčetu u Tvrđavi. Sećam se da smo igrali protiv nekih studenata iz Crne Gore i na poluvremenu su vodili 2:0, a tada se znalo da Piski i Mitrović idu u Englesku na odlučujuću utakmicu za plaman na Evropsko prvenstvo. Oni su tada provocirali Piksija, kao eto vam ga vaš reprezentativac, a gubite. U drugom poluvremenu Piksi je dao tri gola i mi smo pobedili. U polufinalu smo bili bez Piksija i Mitorvića i ispali smo od ekipe koja se u to vreme zvala 3,2,1, koju je vodio legendarni rukometaš Tuta Živković - ističe Miroslav Milivojević.

CEO INTERVJU MOŽETE PROČITATI OVDE!

BONUS VIDEO: