BOŠKO JE STRADAO POKUŠAVAJUĆI DA SPASI SRPSKE VOJNIKE: Pred smrt je pitao SAMO JEDNO!

Prvo vatreno krštenje imao je u proleće 1992. godine u oslobađanju Šamca, a od tada se istakao kao hrabar borac.

Školovanje je započeo u svom rodnom selu, a nastavio u Sloveniji kod rođaka u Ljubljani. Nakon završetka srednje škole, odlazi na služenje vojnog roka u Titograd, a po povratku kući u Ražljevo sa činom desetara, pronalazi zaposlenje u svojoj struci u Kopru, Slovenija.

Kada je počeo rat u Hrvatskoj, Peša se vratio u svoje rodno mesto i stavio se na raspolaganje rezervnom sastavu JNA. Kao deo elitne jedinice crvenih beretki, istakao se kao hrabar i odlučan borac. Prvo ranjavanje doživeo je kada se, sa mitraljezom u rukama, uspravio i krenuo ka muslimanskim položajima. Iako je bio pogođen sa tri metka - jedan u nogu, dva u ruke, uspeo je da se drži na nogama.

Foto: YOUTUBE/SJBC9253

 

Već sledećeg meseca, u avgustu 1992., ponovo je ranjen, ovaj put u prsa, ali je i dalje uspeo da se bori za svoj narod. U martu 1993. godine, udruženjem više interventnih vodova, formirana je specijalna jedinica "Peša", koja je bila uzor ostalim srpskim jedinicama.

Boško Perić Peša je svoj život izgubio u poslednjoj akciji, na brdu Lisaca na Majevici, kada je pokušao da spase oko 70 srpskih vojnika. U bliskoj borbi sa muslimanskim vojnikom, poginuo je od bombe koju je bacio u njegovoj blizini.

Ležeći na zemlji, pitao je dvojicu svojih vojnika da li mu je lice puno oštećeno.

Umro je ubrzo posle toga. Geler je kroz vrat direktno otišao u mozak.

Boško Perić Peša je ostao upamćen kao hrabar i požrtvovan borac, koji je davao sve od sebe za odbranu svog naroda i svoje zemlje. Njegovo ime i dan danas živi u sećanju i pričama o hrabrosti i požrtvovanosti.

BONUS VIDEO