ČETA OTPISANIH sačuvala Srbiju! Hrabri potporučnik LEOVAC sa samo 15 VOJNIKA ZAUSTAVIO POKUŠAJ KOPNENOG PRODORA TERORISTA!

Drugog dana napada na Košare, 10. aprila 1999, odigrala se bitka koja je, praktično, spasla Srbiju (uz sve kasnije borbe, naravno) od upada neprijatelja na našu teritoriju.

Da su tada prošle falange šiptarskih terorista i stranih plaćenika, koje su obučavali NATO instruktori, ko zna gde bi se zaustavili i koliko bi srpskih civila stradalo.

Zaustavili su ih hrabri srpski borci, kojih je bilo nekoliko puta manje. Srpski telegraf i Republika objavljuje svedočanstvo o bici koja je počela 10. aprila, iz pera Milovana Drecuna, jedinog novinara koji je boravio na području karaule Košare i izveštavao o borbama.

Major Šljivančanin 10. aprila izdaje naređenje da se vod za intervenciju sa 36 boraca popne na Maja glavu, drži je i po mogućnosti udari s levog boka na teroriste oko karaule Košare. Na čelu voda je potporučnik Predrag Leovac, koji ne poznaje teren, pa ga zato vodi komandir karaule Morina, vodnik prve klase Bratislav Anđelković.

Dolaze na Maja glavu i zaposedaju je. Sa 15 vojnika Leovac i Anđelković kreću prema albanskoj karauli Padež, ne znajući koliko je terorista ispred njih. Idu putem uz graničnu liniju. Izlaze na vis da izvide situaciju. Tada ih uočavaju dvojica terorista koji se nalaze pored bunkera ispred albanske karaule.

Vodnik Anđelković preciznom vatrom sa 400 metara likvidira jednog. Međutim, tog trenutka velika grupa terorista koja je bila stotinak metara od naših boraca, u podnožju visa, otvara jaku vatru. Naši borci se povlače prema Maja glavi. Na vrhu ostaje Leovac sa 25 boraca, a Anđelković se vraća na Morinu.

MOKRA ZEMLJA

Leovac sa svojim ljudima noći u borovoj šumi bez uređenih položaja. Iznemogli i promrzli spavaju na mokroj zemlji. Sutradan drže položaje s kojih likvidiraju patrolu u kojoj je bilo pet terorista. Tog dana Leovcu i njegovim borcima iz baze pokušavaju da doture hranu i opremu.

Međutim, grupa koja je išla prema Leovcu upada u zasedu na Škozi. Ginu tri borca, a ostali se vraćaju u bazu jer ne mogu da se probiju na Maja glavu i doture opremu Leovcu, koga teroristi napadaju snažnom artiljerijskom vatrom i pešadijski. Leovac se ne da. Sa svojim borcima odbija napade. I drugu hladnu noć provode na zemlji u borovoj šumi. Teroristi nastavljaju i 12. aprila sa snažnim napadima. Leovac više ne može da odbija napade. Izvlači se potokom prema Batuši. U selu uzima još boraca i kamionima se ponovo prebacuje na Morinu.

U međuvremenu je isplanirana akcija da se na teroriste na Maja glavu udari s leđa. U prvoj etapi akcije izvršeno je taktičko izviđanje da bi se videlo da li je moguće napraviti iznenađenje. Trideset boraca koje predvodi kapetan Željko Gavrilović ide od kote 809 iznad karaule Morina kroz šumicu. Streljački stroj, maksimalno tiho i oprezno, po udarnim i jurišnim grupama, prebacuje se uzbrdo skokovima.

Ispred stroja su čelni izviđači. Pretrčavanjem i puzanjem dolaze na 100 metara od terorista i potpuno tajno praktično ulaze u njihov položaj spremni za iznenađenje. Odatle posmatraju položaj terorista, kako su postavljeni, organizovani i utvrđeni. Nakon toga se neotkriveni povlače. Udarnu grupu u kojoj je 40 dobrovoljaca predvodi potporučnik Leovac s još pet svojih vojnika. Leovac, iako premoren i ne poznaje teren, ponovo kreće u napad na Maja glavu 14. aprila.

Potporučnik Leovac je bio nadasve hrabar oficir koji je 1998. u borbama s teroristima bio ranjen. Geler mu je razneo vilicu. S ugrađenom šipkom u vilici odmah, nakon kraćeg oporavka, taj mladi oficir, pravi izdanak srpskih komandira i komandanata, samouvereno i hrabro ponovo je ušao u borbu s teroristima.

Grupa s Leovcem na čelu ide prema Maja glavi. Podršku im daju artiljerija i vodnik Anđelković s karaule Morina, koji minobacačem 82 mm čisti teren ispred Leovca. Grupa dolazi na 600 metara od samog vrha. Leovac vidi nekoliko terorista na vrhu i s vojnikom po ugovoru Kostićem kreće u svoj poslednji napad. Obojica puzeći dolaze do ivice šume. Leovac kroz optički nišan na svojoj automatskoj pušci osmatra. Iz ležećeg položaja preciznom vatrom ubija teroristu na vrhu Maja glave.

Tada ga pogađa snajper. Metak ulazi u vrat i prolazi kroz junačko mlado srce tek stasalog oficira. Leovac se ne da smrti. Svestan je iako teško ranjen. Bije svoju poslednju bitku. Vojnici ga stavljaju u šatorsko krilo i izvlače s mesta gde je pogođen. Motorolom javljaju u bazu da je ranjen.

U njegovoj četi šok. Njegovi vojnici odmah kreću s nosilima. Gore prema njemu da svog omiljenog hrabrog komandira koji je u borbi bio prvi, ispred svih, pokušaju da otrgnu iz zagrljaja smrti, koji je bio sve jači. Dolaze do ranjenog Leovca. Stavljaju ga na nosila. Sekunde koje život znače lete brzinom sunčevog zraka.

TRK KROZ ŠUMU

Borci s Leovcem na nosilima trče kroz šumu nizbrdo, ne hajući za teroriste. U trku se menjaju na nosilima. Još kuca srce junačko. Toliko je u njemu hrabrosti i ljubavi prema otadžbini da ga ni metak koji ga je pokidao nije usmrtio na mestu.

Kod Sadrijine kuće, nedaleko od karaule Morina, ranjenog Leovca čeka sanitet u kome je bolničar vodnik Pavić. Posle jednočasovnog spuštanja vojnici svog komandira donose do sanitetskog vozila. Ali otkucaji njegovog srca sve su slabije. Gasi se još jedan život u borbi za slobodu otadžbine. Leovac više nije svestan. Potpuno je bled, ali još diše. Prkosi neprijatelju i smrti. Stavljaju ga u sanitet.

Na putu prema Đakovici, kod sela Korenica, zauvek prestaje da kuca hrabro srce potporučnika Leovca. Nema više Predraga. Majka Srbija je izgubila još jednog od najboljih sinova koji je ušao u stroj legendarnih boraca za Srbiju. Na karauli Morina muk. Vodnik Anđelković plače. A iznad novi rafali.

 

Bonus video: