DANAS JE TEODOROVA SUBOTA: Veliki praznik sa mnogo običaja

Todorova subota je prva subota Vaskršnjeg posta pa prema tome pokretan praznik koji spada uz Vaskršnji ciklus praznovanja. Dan je posvećen Sv. velikomučeniku Teodoru Tironu, koga Crkva slavi 2. mata (17. februara po julijanskom kalendaru), a u Teodorovu subotu uspomenu na njegovo javlјanje Episkopu Evdoksiju, prve subote prve nedelјe posta.

Sveti Teodor

Crvkena priča o Svetom Teodoru kaže da u vreme velikog gonjenja hrišćana, car Julijan Odstupnik je izdao naredbu da se u Carigradu sve namirnice na pijaci poprskaju krvlju idolskih žrtava, da bi se hrišćani, jedući ih, oskrnavili za vreme Časnog posta.

Arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju javi se sv. Teodor Tiron, i otkrije mu tu zlu nameru cara. Na pitanje vladike šta da jedu hrišćani koji poste, svetac je objasnio kako da kuvaju pšenicu i mešajući je sa medom prave koljivo. Hrišćani tako i urade, i dostojni se pričeste u nedelju Pravoslavlja.

Sveti Todor preminuo je 306. godine a njegove mošti nalaze se u manastiru Hopovu, na Fruškoj gori. Ovaj svetitelj je prvi svetac-zaštitnik grada Venecije, koga je kasnije nasledio Sveti Marko.

U spomen na ovaj događaj, u petak posle Pređeosvećene liturgije peva se molebni Kanon Sv. velikomučeniku Teodoru, koji je napisao prepodobni Jovan Damaskin. Prva subota Vaskršnjeg posta u Jerusalimu bila je posvećena Sv. Teodoru već u VII veku, a Kanon Sv. Teodora koji se poje u subotu na jutrenju napisao je u XI veku Mitropolit Jovan Evhaitski.

Veza izmeđdju pravoslavnog sveca Svetog Teodora i todoraca je da baš u vreme kada se on praznuje, izabrali da najviše napadaju. Narod smatra da se najveći broj psihičkih poremećaja kao što su ludila, samoubistava i zaposednutosti javlja u vreme Teodorove nedelje i ove sledeće.

U pojedinim delovima Srbije veruje se da molitvama Tironu možete da se izlečite od padavice.

Veruje se da se sa ovim praznikom proslavlja dolazak lepšeg godišnjeg doba, pa se u narodu kaže da je Sveti Teodor otišao sa konjima da dovede leto.

Foto: ST/N. MANDIĆ

 

Teodorova subota

Za Svetog Todora veruje se da je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan – kada se konji ne prežu (u kola) već samo jašu. U takovskom kraju ovaj svetac se slavi, jer se veruje da leči od padavice. Seljaci u to vreme odlaze u obližnje manastire sa bolesnima, pale sveće i mole se svecu za zdravlje.

Trke konja su se na ovaj dan organizovale u Šumadiji. Uopšte, u mnogim selima se konji jašu, i pokazuju po selima.

Srbi, Makedonci i Bugari veruju da sveti Todor, u vidu noćnog jahača tokom Todorove nedelje može da donese bolesti i ludilo.

Na Todoricu po prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja. Na Kosovu misle da je nekada sveti Teodor upravljao zmijama koje su imale noge. Kad su zmije počele da ujedaju ljude, on se naljuti na njih, oduze im noge, a ljude nauči kako da ih tuku štapovima i hvataju.

Naši običaji

Prema običajima, hrišćani na taj dan kuvaju žito koje osvećuju u crkvi i tako proslavljaju Svetog Teodora, koji je kasnije postao svetac i velikomučenik.

Na taj dan se pali smeće (radi zaštite, tj. za zdravlje konja i porodice, radi odavanja poštovanja demonima i kao zaštita od zmija).

Žene na Todorovu subotu ne smeju da peru kosu, u kući se ne sme paliti vatra (jer demoni ne vole dim), a decu treba okupati pre konjskih trka.

Pored toga, Srbi u Vojvodini veruju da noću uoči svetog Todora jašu povorke belih konja. Među njima je predvodnik hromi konj. Postoji verovanje da je i sam Sveti Todor jahao takvog hromog konja, pa se zato može čuti i naziv Hroma subota.

Teodor Komogovinski

Srpska pravoslavna crkva proslavlјa na Todorovu subotu zajedno sa svetim Todorom Tironom svetog mučenika Teodora Komogovinskog, hrišćanskog  svetitelјa i mučenika iz XVIII veka.

Teodor (Sladić) je rođen u selu Kukuruzari pod planinom Kozarom. Zamonašio se u manastiru Moštanici, gde je živeo u postu i molitvi. Po predanju, Osmanlije su ga zarobili zajedno sa još 150 krajiških Srba i mučenički ubili. On je dakle, mnogo pre 1693. godine, javno živ spalјen u blizini manastira Moštanice. Deo „svetačkih moći“ (mošti) – ruku je navodno kaluđer Svilokos doneo 1693. godine iz uništenog bosansko-krajiškog manastira Moštanice, u novo osnovani manastir Komogovinu u Baniji.

Od njegovih moštiju sačuvana je ruka koja se čuvala u ovom manastiru. Srebrni ćivot u kojem su čuvane svete mošti darovali su 1925. godine Dušan i Danica Trninić iz Zagreba. Do 1942. godine svete mošti su čuvane u Komogovini, pa prenete u Zagreb. Nakon Drugog svetskog rata prota Rajačić ih je preneo u Karlovac, a odatle Vladimir Bubalo u Kostajnicu.

U poslednjem ratu u Hrvatskoj ukraden je – nestao ćivot sa svetitelјevim moštima.

Odlukom Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve od 20. maja 1966. godine sveti mučenik Teodor je kanonizovan.