DUGUJEMO UPOLA MANJE OD AMERA I FRANCUZA! Odlični pokazatelji: Srbija nezadrživo ide napred, ovo je ISTINA o javnom dugu!

Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, uvukao je u žižu pitanje javnog duga Srbije tvrdnjama da nam zbog zaduživanja preti ekonomski kolaps. Istraživanje Srpskog telegrafa pokazalo je, na njegovu žalost, ono što smo i pre toga naslućivali: istina je potpuno suprotna od onoga što Aleksić iznosi. Brojke su, opet na njegovu žalost, neumoljive...

Javni dug (spoljni) Srbije je, primera radi, kada se gleda procentualno u odnosu na BDP, što je jedino ekonomski logično i metodološki ispravno, duplo manji od javnog duga Francuske i znatno niži od nemačkog (pogledajte tabelu).

Trenutno je, kažu za naš list iz Ministarstva finansija, na nivou od 52,1% (poslednji zvaničan podatak Uprave za javni dug kaže da je 56,9% i datira od 31. decembra 2021, što znači da se od početka godine javni dug dodatno smanjio).

ISPOD MASTRIHTA

Iz ministarstva koje vodi Siniša Mali poručuju da nominalna vrednost javnog duga jedne zemlje nije pokazatelj da li je neka zemlja prezadužena ili ne, te da se iznos javnog duga meri i predstavlja kao odnos duga prema BDP i kroz sposobnost države da servisira svoje obaveze.

- Zato je, pored nominalne vrednosti javnog duga, neophodno uvek dodati i odnos učešća javnog duga u BDP da bi se stvorila jasnija slika o zaduženosti jedne zemlje. Ako pogledamo naš odnos duga u BDP, on na centralnom nivou vlasti, prema poslednjim pokazateljima, iznosi 52,1%. Dakle, možemo reći da je javni dug Srbije apsolutno pod kontrolom. Nivo našeg javnog duga je ispod 60%, propisanih Mastrihtom (pravilo koje bi trebalo da važi za sve zemlje EU da procentualno javni dug, u odnosu na BDP, ne sme da pređe 60%, prim. aut.) - kažu iz ovog resora.

Navode i da smo, i pored mera pomoći privredi, stanovništvu i tri ogromna paketa pomoći za ublažavanje posledica pandemije, uspeli da održimo javni dug pod kontrolom.

- Istovremeno, naš BDP u apsolutnom iznosu u 2021, prema našim procenama, iznosio je oko 53 milijarde evra, a 2012. bio je 33,7 milijardi evra. Zato je važno sagledati i strukturu i razloge zaduživanja jedne zemlje. Ako se ona zadužuje da pokreće privredu, da ulaže u infrastrukturu i podstiče rast BDP, onda ne treba da budemo zabrinuti ni ako dug dostigne i 60% BDP jer takav rast javnog duga ima pozitivan uticaj na stopu rasta BDP - ističu u ministarstvu.

Foto: Tanjug/T. Radovanović

Do te kote od 60%, međutim, javni dug do kraja ove godine sigurno neće stići, poručio je pre nekoliko dana predsednik države Aleksandar Vučić. S njim se slažu i svi ekonomisti s kojima smo razgovarali i od njih čuli da je struktura našeg javnog duga prilično povoljna, a njegov procenat u odnosu na BDP apsolutno umirujući kada se zna koliki su ti procenti u nekim drugim državama (pogledajte tabelu).

Siniša Mali, ministar finansija, navodi za Srpski telegraf i Republiku da Aleksić očito ima iskrivljenu sliku stvarnosti.

- Stopa nezaposlenosti je u njihovo vreme dostigla rekordnih 25,9%, prosečna zarada 2010. bila je 331 evro, a minimalac 153 evra. O tome koliko je fabrika zatvoreno za vreme njihove vladavine ne želim ni da mislim. S druge strane, nezaposlenost je danas na silaznoj putanji i iznosi 10,5 odsto iako je svetska ekonomska kriza. Minimalac povećavamo iz godine u godinu i sada je prešao 300 evra, a prosečna zarada u decembru je bila iznad 600 evra. Istovremeno, u poslednjih nekoliko godina predsednik Vučić je otvorio ili postavio kamen temeljac za više od 250 fabrika širom Srbije - nabraja Mali.

APSOLUTNI IZNOS

Ministar ponavlja da nominalna vrednost javnog duga nije jedini pokazatelj prezaduženosti jedne zemlje, već je od ogromnog značaja odnos učešća javnog duga prema BDP.

- Idemo dalje, naš BDP je u apsolutnom iznosu prošle godine iznosio oko 53 milijarde evra, a 2012. bio je 33,7 milijardi evra. Dakle, za nepunih 10 godina smo stvorili gotovo 20 milijardi evra dodatne vrednosti - kaže Mali.

BONUS VIDEO