ON JE BIO ISLEDNIK ZVEZDANU JOVANOVIĆU: Inspektor Mile tvrdi da Đinđić ne bi bio ubijen da je uradio jednu stvar na vreme

Foto: printscreen

Policijski pukovnik u penziji Mile Novaković je čovek koji dosta zna. U policiji je proveo tri decenije - počeo je sedamdesetih kao pripravnik u Upravi kriminalističke policije Beograd na poslovima suzbijanja krijumčarenja narkotika, posle promene vlasti 2000. rukovodio je grupom Poskok, koja je razotkrila i hapsila članove ozloglašenog zemunskog klana, a nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. 12. marta 2003. imao je značajnu ulogu i u akciji "Sablja", koja je "posekla" - osim okorelih kriminalaca - i mnoge političare, novinare, estradne zvezde...

Novaković je, između ostalog, poznat i po tome što je isleđivao Zvezdana Jovanovića, koji mu je priznao ubistvo premijera. Godinu dana je bio i na čelu Uprave kriminalističke policije, a u razgovoru za Kurir otkriva mnoge detalje o nekada moćnom zemunskom klanu i njegovom najstrašnijem zločinu - ubistvu premijera Đinđića, nakon kog su mislili da će preuzeti rukovođenje državom.

Već 18 godina slušamo sulude teorije da premijer nije ubijen iz Ulice admirala Geprata, pa da su bila navodno tri, a ne dva pucnja, pa se čak govorilo i to da su sve izveli stranci, a ne perjanice državne Jedinice za specijalne operacije (JSO) Zvezdan Jovanović i Milorad Ulemek Legija sa zemunskim klanom Dušana Spasojevića Šiptara... Šta vi kažete?

- Sve je to izmišljeno. Nikad ništa od toga nije dokazano. Obavili smo razgovor sa 26 svedoka, svi su čuli dva pucnja, samo ljudi iz grupe Milana Veruovića (Đinđićev telohranitelj, prim. nov.) čuli su tri pucnja i niko više. Pa i Zvezdan Jovanović je govorio o dva. Što se tiče lokacije, "zemunci" jesu razmatrali i jednu lokaciju u Birčaninovoj ulici, ali su odustali od nje jer ih je previše ljudi videlo kad su dolazili da gledaju prostor, pa su sve izveli iz prostorija u Admirala Geprata.

Više nema sumnje da je bilo velikih propusta u obezbeđenju premijera Đinđića.

- Veruovića i njegovu ekipu niko nije optužio za nemar. A trebalo je neko da ih pita: "Šta ste vi radili, što ste dozvolili da vam ubiju premijera, što niste uradili sve što je potrebno...?" Cela ta Veruovićeva ekipa je na rad u policiji primljena bez provere. Primljeni su zbog zasluga od pre 5. oktobra, to im je bila nagrada za odanost pre 2000. godine. Znate šta, da je Đinđić zadržao Sentu Milenkovića i njegovu ekipu od tridesetak ljudi, koji su devedesetih brinuli o bezbednosti predsednika Slobodana Miloševića, ne bi ni ptica proletela... Ne bi bio ubijen.