OVAKO JE KOLIN PAUEL GOVORIO O BOMBARDOVANJU SRBIJE 1999: Idite do kraja, u svakom ratu se MRTVI PODRAZUMEVAJU!

Foto: Tanjug/AP

Bivši američki državni sekretar, general vojske SAD i načelnik združenog generalštaba te zemlje, Kolin Pauel, koji je preminuo danas u 84. godini od posledica koronavirusa, bio je jedan od najglasnijih zagovornika bombardovanja Jugoslavije 1999, pri čemu je u maju te godine u intervjuu objavljenom na britanskom javnom servisu BBC kritikovao akcije Alijanse zbog toga što nisu dovoljno "silovite kako bi dovele do ostvarenja zacrtanih ciljeva". 

Zvaničnik koji je, kako se napominje, bio glavni predvodnik američkog Zalivskog rata, istakao je kako je odluka o vazdušnom udaru na našu zemlju bila prava jer je dovela do toga da nekadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević donese odluku o okončanju rata na Kosovu.                

- Samo idite... svaki rat podrazumeva žrtve - ponavljao je Pauel koji je poput nekadašnjeg predsednika Bila Klintona bio zagovornik isključive vazdušne intervencije na Jugoslaviju, ne mareći na poruke mnogobrojnih američkih zvaničnika da je neophodno uključiti i kopnene snage kako bi se izbeglo veće stradanje civila.

Istovremeno sa tim Pauleovim rečima, tog 16, maja 1999. se oglasio i tadašnji šef NATO Havijer Solana, koji je istakao kako akcija Alijanse daje rezultate i da će zato biti nastavljena istim intenzitetom.

Osim njega, tada su u zajedničkom saopštenju za Vašington post nekadašnji britanski ministar spoljnih poslova Robin Kuk i bivša državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt istakli kako ih je "brutalnost predsednika Slobodana Miloševića naterala da nastave sa odlučnom akcijom". Da stvar bude strašnija, na pitanje o stradanju više od 80 civila tokom bombardovanja sela Koriša kod Prizrena, njih dvoje su odgovorili "da će zasigurno biti još žrtava jer je savršenstvo nedostižno". 

A upravo je Olbrajtova bila jedna od najbliskijih Pauelovih saradnica, te ju je 2001. i nasledio na funkciji američkog državnog sekretara.

Foto: Tanjug/AP

Inače, tokom obavljanja funkcije američkog državnog sekretara, Pauel se snažno protivio povlačenju vojske SAD s Kosova, tvrdeći da bi to moglo da dovede do nastavka konflikta. 

Osim toga, ostao je upamćen i po tome što je tih godina odbio da se sastane s crnogorskim predsednikom Milom Đukanovićem, želeći da izbegne situaciju u kojoj bi se nastavilo dalje cepanje Jugoslavije to jest davanje nade zvaničnoj Podgorici da u skorije vreme može da zatraži odvajanje od zajednice. 

Inače, Pauel je bio istaknut profesionalni vojnik koji se borio u Vijetnamu i koji je postao prvi Afroamerikanac savetnik za nacionalnu bezbednost pred kraj mandata Ronalda Regana. Takođe je bio i prvi Afroamerikanac na čelu generalštaba u vreme predsednika Džordža Buša.

Njegova popularnost porasla je posle pobede Amerikanaca i njihovih saveznika u Zalivskom ratu i sredinom 1990ih je bio jedan od vodećih kandidata za mesto predsednika SAD. Bio je u republikanskoj stranci i 1996. se spekulisalo da će izaći na crtu Bilu Klintonu, ali to se nije dogodilo. Kasnije mu je reputacija uprljana kada je kao Bušov državni sekretar Ujedinjenim nacijama predočio lažne obaveštajne podatke kako bi gurnuo SAD u rat u Iraku.

Iako nikada nije stigao do Bele kuće, kada je položio zakletvu na mestu državnog seretara 2001. postao je najviši crni zvaničnik u istoriji SAD i četvrti u redu za predsedničko mesto.

- Mislim da je to pokazalo svetu da je ovo zemlja mogućnosti - rekao je Pauel Senatu tokom polaganja zakletve.

Pauel se kasnije razišao sa Republikanskom strankom i svoj politički "kapital" koristio je da pomogne demokratama, pre svih Baraku Obami koji je postao prvi Afroamerikanac na čelu SAD.

Dugo godina je bolovao od Parkinsonove bolesti, a iza sebe je ostavio suprugu Almu i troje dece.