(VIDEO) JEDAN DATUM, TRI CRVENA SLOVA ZA SRBIJU: Ovo su malo poznate priče o podizanju Prvog srpskog ustanka i nastajanju Sretenjskog ustava!

Foto: Tanjug/M. NIKOLIĆ

Foto: Ilustracija

 

 

Od 2002. godine, Srbija obeležava Dan državnosti 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva važna istorijska datuma.

PRVO "CRVENO SLOVO" - Jedan je dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak protiv Turaka, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa.

DRUGO "CRVENO SLOVO" - Drugi je dan kada je u Kragujevcu 1835. godine usvojen i zakletvom potvrđen prvi moderni, i za to vreme, izuzetno liberalni Ustav Kneževine Srbije.

TREĆE CRVENO SLOVO - Istog dana Srpska pravoslavna crkva obeležava Sretenje. Ovaj praznik se obeležava 40 dana posle Božića u znak sećanja na događaj kada je Devica Marija donela Isusa Hrista kao bebu u jerusalimski hram.

Povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka posle mnogo godina pod Turcima, bio je povratak zuluma i janjičara, što je bio okidač da srpski narod pokaže bunt i učini nešto za svoju slobodu. 

U jesen 1803. godine počela je da se rađa ideja o pobuni, koju su podržavali i Turci odani sultanovim reformama. Početkom 1804. janičarima je u ruke dospelo tajno pismo koje je knez Aleksa Nenadović poslao austrijskom majoru Miteseru u Zemun, u kome je pored ostalog napisao:

Foto: Tanjug/M. NIKOLIĆ

Foto: Ilustracija

"Zato  vas molimo pripremite nam džebane i oficire, a vojske imamo dosta, pa nam pomognite da dahije odavde oteramo."

Dahije su odmah krenule u veće srpske varoši kako bi se oslobodile svih srpskih knezova i uglednih ljudi, koji bi mogli biti vođe sve izvesnije bune. Od 4. do 10. februara 1804. godine, na prevaru je uhvaćeno i pogubljeno oko 150 viđenijih ljudi. Među prvima su pogubljeni Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Hadži Ruvim, Marko Čarapić, Janko Gagić… Nekoliko puta su pokušali da se dokopaju i Đorđa Petrovića, ali uzalud… Bila je to kap koja je prelila čašu i početak ustanka se više nije mogao odložiti!

Foto: Promo foto

Karađorđe

TREĆA SREĆA: Karađorđe nije bio prvi, pa čak ni drugi predlog za vođu Ustanka

Zanimljiva priča stoji iza izbora vođe ustanka.

- Među prvima bio je ponuđen Satnoje Glavaš, hajdučki harambaša, poznat borac, sa već prikupljenom i dobro oprobanom četom. Ali Glavaš nije hteo da se primi. Narodn, branio se on, neće ovakav jedan pokret da poveri hajduškom vođstvu. "U hajduka niti ima kuće niti kućišta - bila je narodska argumentacija - i sutra kad Turci navale, on će u šumu, a mi ćemo ostai na mejdanu da nas Turci robe i haraju - piše Vladimir Ćorović u "Istoriji Srba".

 

Zatim je za vođu predložen Teodosije Marićević iz Orašca, ali ni on nije prihvatio, pa je napokon predložen Karađorđe. Dakle, čovek koji je došao kao treća opcija, pokazao se kao i  najbolja. 

 

Prvi srpski ustanak sa Karađorđem na čelu bio je zaista srpski pokret, ponesen vlastitom snagom i na vlastitu odgovornost. Istoričari konstatuju da je ceo ustanak bio ponesen duhom jedne ličnosti - Đorđa Petrovića i da su se Srbi poptuno sami borili za oslobođenje. 

Značaj Karađorđa lepo je opisao Njegoš u Goskom vijencu: 

"Diže narod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši, 

Iz mrtvijeh Srbe dozva, dunu život srpskoj duši!"

Foto: Public

Miloš Obrenović

SRETENJSKI USTAV: Prvi Ustav moderne Srbije

Posle sloma ustanka i nagodbe novog srpskog kneza Miloša Obrenovića sa turskim vlastima, i samo pominjanje Karađorđevog imena ni pred njim ni pred Turcima nije bilo baš uputno, pisao je novinar Vremena Nebojša Grujičić.

Karađorđe je ubijen po naređenju samog Miloša, a njegova glava poslata sultanu u Istanbul.

- Zabeleženo je da je Prvi srpski ustanak potcenjivački nazivao 'Karađorđevom razmiricom', a samog Crnog Đorđa 'zveroobraznim vođom'. Na pitanje ko je ubio Karađorđa, Miloš je znao da kaže 'ubila ga suza narodna', aludirajući na činjenicu da je Karađorđe u kritičnom momentu Ustanka 1813. napustio zemlju - piše Grujičić.

 

 

I, zaista, nije sačuvana pisana istorijska građa o Prvom srpskom ustanku.

Prvi pisani dokumenti o početku revolucije u Srbiji objavljuju se tek krajem 19. veka, „i to daleko od Srbije i pod budnim Miloševim okom".

Prvi Ustav Srbije rezultat je bune protiv Miloša Obenovića i to nekoliko uglednih ljudi na čelu sa starim Karađorševim barjaktarom Miletom Radojkovićem. Naime, oni su 1835. godine ušli u Kragujevac i zahvaljujući toj, nazovi, demontraciji Milošu je jasno poslata poruka da narod više ne želi da trpi njegovu samovolju i vršljanje njegovih sluga. 

 

 

Na kneza je buna delovala neobično jako, uplašio se, a čak je razmišljao i obekstvu, navodi se u "Istoriji Srba". On je odmah obećao saziv skupštine za Sretenje koja će urediti pitanje ustava. Tako je i bilo. 

Ustav je izradio Dimitrije Davidović, raniji urednik bečkih Srpskih novina. Ustav je bio slobodouman mimo svakog očekivanja. 

Crkveni praznik Sretenje i narodna verovanja

Srpska pravoslavna crkva i vernici 15. februara slave Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Evo koja se verovanja i običaji u srpskom narodu vezuju za ovaj praznik.

Sretenje Gospodnje predstavlja prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac.

Slavi se uvek četrdesetog dana posle Božića i u simboličkom smislu je veoma važan hrišćanski praznik, jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.

Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana (544. godina), a kao slava veoma je često u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje.

Foto: wikimedia.org

Sretenje Gospodnje

Evo nekih od narodnih verovanja za Sretenje:

• Na Sretenje se sreću i razdvajaju zima i leto. Od Sretenja dani postaju duži, a noći kraće, pa se u narodu kaže „Sretenje obretenje“
• Ako je na Sretenje sunčan dan i medvedi izađu iz jazbine i uplaše se svoje senke, pa se vrate nazad, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja
• Običaj je da se na Sretenje obavezno pale sveće jer se smatra da plamen ima skrivenu čarobnu moć i da će kuću štititi od grmljavine i drugih nesreća
• Ovoga dana devojke paze kakvog će muškarca prvo sresti. Veruje se da ako prvo sretne crnomanjastog, za takvog će se udati, a ako sretne plavog, onda za takvog. Isto važi i ako sretne zdravog, bogatog, siromašnog ili bolesnog