NSZ: Najveća potražnja za medicinarima, socijalnim radnicima i trgovcima, više od 12.000 ljudi našlo posao

Foto: ST/N. PANČIĆ

NSZ

Na osnovu prijavljenih potreba koje su poslodavci dostavili NSZ, u odnosu na isti period prošle godine, uočeno je da je smanjena tražnja za profilima u oblasti ugostiteljstva i turizma i saobraćaja, dok je povećana tražnja za medicinarima, socijalnim radnicima, trgovcima...

U NSZ za Tanjug kažu da je u prvih šest meseci ove godine, u filijalama Nacionalne službe registrovana potražnja za 30.227 radnika.

Na osnovu kriterijuma poslodavaca koji su prijave podneli, obavljena je preliminarna selekcija kandidata i njihovo informisanje o uslovima ponude i poslodavcima je upućeno 56.823 kandidata, kao izbor za zasnivanje radnog odnosa ili druge vrste radnog angažovanja.

U istom periodu, zaposleno je 12.039 lica, a za 15.571 izvršioca u toku je selekcija i upućivanje kandidata poslodavcima, ili postupak praćenja realizacije - očekivanje dostavljanja povratne informacije od poslodavca o izboru kandidata koje planira da radno angažuje.

Prema područjima rada, najveći broj prijavljenih potreba je u oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma, mašinstva i obrada metala, ekonomije, prava i administracije .

Na sajtu Nacionalne službe objavljena su 3.187 oglasa, a traži se 9.185 izvršilaca. Na oglase poslodavaca, putem internet posredovanja, prijavilo se 1.761 lica.

- Na osnovu analize prijavljenih potreba Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao vodecoj instituciji u oblasti zapošljavanja, zanimanja za kojima su poslodavci iskazali najvece potrebe tokom 2019. i prvih šest meseci 2020. godine, uglavnom su ista - kažu u NSZ.

Posmatrano prema stepenima stručne spreme, poslodavci su najveće interesovanje iskazali za zapošljavanjem/radnim angažovanjem diplomiranih inženjera građevinarstva, za diplomirane ekonomiste, mašinske inženjere/ master inženjer mašinstva, diplomirane pravnike, doktore medicine...

Foto: ST/N. PANČIĆ

Foto: Ilustracija

Takođe su traženi i specijalisti ginekologije i akušerstva, interne medicine, opšte hirurgije...magistri ekonomskih nauka, organizatori trgovinskog poslovanja - specijalisti marketinga... Interesovanje vlada za angažman univerzitetskih profesora prava, doktora ekonomskih nauka...

Što se tiče višeg i visokog nivoa obrazovanja - traženi su komercijalisti, menadžeri, vaspitaci predškolske dece, mašinski inženjer, ekonomisti za finansije, racunovodstvo i bankarstvo, inženjeri gradevinarstva, socijalni radnici.

Kada je reč o nižem nivou obrazovanja, potreba ima za angažovanjem čistača, higijeničara, šivača tekstila, pomoćnih građevinskih radnika, pomoćnih kuvara...

Što se tiče srednjeg nivoa obrazovanja, traže se prodavci, šivači, bravari, magacioneri, elektro zavarivaci, vožaci.

Takođe potrebe postoje i za građevinske, mašinske, ekonomske tehničare, medicinske sestre, prodavce...

Od novoprijavljenih lica u martu, aprilu i maju, odnosno onih koji su na evidenciju NSZ prijavili nakon prestanka radnog odnosa/ radnog angažovanja, utvrđeno je da je najveći broj prijavljenih lica iz delatnosti trgovine (trgovine na veliko, trgovine na malo) i ugostiteljstva (restorani i pokretni ugostiteljski objekti).

Iz NSZ podećaju da od 2009. u skladu sa izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slucaj nezaposlenosti NSZ obavljaju prijem i registrovanje isključivo onih prijava potreba za zapošljavanjem za koje se poslodavac obratio radi usluge posredovanja.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Ana Brnabić

Od tada, kada je zvanicno prestala da važi obaveza prijavljivanja svakog slobodnog radnog mesta od strane poslodavaca, Nacionalna služba ne raspolaže podacima o ukupnoj potražnji na tržištu rada.

Premijerka Ana Brnabić saopštila je ranije da uprkos krizi usled pandemije Srbija ima stabilan broj zaposlenih i u drugom kvartalu ove godine, i da u odnosu na isti period prošle godine, beleži veći broj zaposlenih za 1,6 odsto.

Kaže da ohrabruje to kako se ponaša tržiste rada, budući da je ovo najveća kriza koju svet pamti i da je uspeh da održavamo ovaj nivo imajući u vidu da nezaposlenost dramatično raste svuda u Evropi i svetu.

- U nekim zemljama je dvocifrena, a očekuje se da će ići i do 22- 25 odsto - rekla je Brnabić i dodala da se Srbija jako dobro drži.