Religija

JEDINI ZVANIČNI PRAZNIK U SRBIJI KOJI JE PREŽIVEO PAD SOCIJALIZMA! Prvi maj - nekad i sad!

Autor: Republika

Vesti

01.05.2025

12:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Radnici su nekad za ovaj praznik dobijali bonuse u visini polovine plate.

JEDINI ZVANIČNI PRAZNIK U SRBIJI KOJI JE PREŽIVEO PAD SOCIJALIZMA! Prvi maj - nekad i sad!

Prvi maj, nekadašnji simbol radničke borbe, jedini praznik koji je preživeo pad socijalističkog sistema u bivšim jugoslovenskim republikama, danas je sve više tek prilika za produženi vikend i roštilj u prirodi.

Prvi maj, međunarodni praznik rada, izgubio je mnogo od svog nekadašnjeg značaja, kako u simbolici, tako i u načinu proslave.

Prvi maj nekad: Zastave, parade i ideali

U socijalističkoj Jugoslaviji, Prvi maj je bio jedan od najvažnijih datuma u kalendaru. Obeležavao se svečano, organizovano i masovno – radnici su izlazili na parade, nosile su se zastave, isticale parole o pravima radnika i društvenoj jednakosti. Mediji su prenosili govore političkih lidera, a svaki grad imao je centralnu proslavu.

Slavi se u više od 80 zemalja sveta

Praznik rada ili Međunarodni dan radnika državni je praznik u više od 80 država sveta.

Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada u znak sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine u Čikagu.

Zamah prve industrijske revolucije i industrijalizacije u 19. veku obežiloo je nemilosrdno iskorišćavanje radnika. Male nadnice, dnevni rad od 12 do čak 18 sati, iskorišćavanje dece u svrhu radne eksploatacije i život na ivici egzistencije rezultirali su nizom štrajkova u kojima su se zahtevali dostojniji uslovi rada i života. Najveći zamah radnički pokreti su doživeli u Americi kao zemlji sa najbrže rastućom industrijom.

Vrhunac se dogodio u Čikagu, maja 1886. godine, kada je na ulice izašla masa od oko 40.000 radnika ističući zahteve u vidu tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Vlast je na demonstrante uzvratila silom, te je izbio žestoki sukob između demontranata i policije.

Tom prilikom je šestoro radnika ubijeno, a a njih pedesetak ranjeno. Mnogo je demonstranata uhvaćeno, a vođe štrajka izvedene su pred sud.

Petero ih je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.

Pored ideološkog aspekta, Prvi maj je bio i izraz zajedništva, ponosa na rad i osećaja pripadnosti jednoj društvenoj klasi.

Većina preduzeća je organizovala zajedničke izlete, tzv. "uranke", uz muziku, pasulj iz kazana i druženje u prirodi uz nezaobilaznu logorsku vatru. Radnici su nekad za ovaj praznik dobijali bonuse u visini polovine plate. Bio je to praznik naroda, s idejom da radnik nije samo oslonac društva, već njegov pravi heroj.

Prvi maj danas: Tiha senka prošlosti

U postjugoslovenskim društvima, u kojima su tržišna ekonomija i neoliberalni principi zamenili kolektivističke vrednosti, Prvi maj je uglavnom izgubio političku dimenziju. U većini zemalja regiona ostao je zvaničan državni praznik, ali bez dubljeg društvenog značaja. Sindikati još pokušavaju da ga održe kao dan borbe za prava radnika, ali njihove poruke sve ređe dopiru do šire javnosti.

Za većinu građana, Prvi maj je danas dan odmora i neformalnog druženja – u parkovima, na izletima, uz roštilj i muziku. Iako se u nekim gradovima još održavaju simbolične povorke i sindikalni protesti, broj učesnika je sve manji, a entuzijazam znatno slabiji.

Zašto je značaj oslabljen?

Više je razloga zbog kojih je Prvi maj izgubio na težini. Promene na tržištu rada – nesigurni poslovi, privatizacija, erozija radničkih prava – dovele su do razočaranja i apatije. Danas se mahom radi u privatnim preduzećima i korporacijama, gde su radnici mahom bez sindikalne zaštite, pa se retko i poistovećuju s praznikom čiji koreni potiču iz vremena socijalističkih ideala.

Društveni sistem u kome je Prvi maj imao centralnu ulogu više ne postoji, a s njim je nestala i šira svest o radničkoj solidarnosti kao političkoj i društvenoj snazi. Umesto kolektivne borbe, dominira individualizam i borba za lični opstanak.

Ima li Prvi maj budućnost?

Uprkos svemu, Prvi maj ostaje važan podsetnik na vrednost rada i dostojanstvo radnika. U vremenu kada se rad sve češće potcenjuje, a radnici gube prava koja su nekada bila zagarantovana, ovaj praznik može ponovo dobiti na značaju – ali samo ako se iznova osmisli i poveže sa savremenim izazovima rada u 21. veku.

U suprotnom, ostaće samo uspomena na vremena kada se za rad – slavio.

Bonus video

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.