ZBOG ROŠTILJA NAM PRETI POTPUNI KOLAPS ORGANIZMA! Stručnjaci savetuju - EVO KOLIKO MOŽETE DANAS POJESTI MESA i na koji način treba da bude pripremljeno!

Ove godine Prvi maj pada u četvrtak, pa će mnogi Srbi vezati 4 neradna dana i uživati sa porodicom u pravom mini-odmoru. Tradicionalno, za prvomajske praznike nema dvorišta pored kojeg ćete proći da ne zamiriše meso sa roštilja, a izletišta budu krcata.

Ove godine će nas i vreme poslužiti, pa nam sve ide na ruku, pa ne treba isključiti ni da će neko u obilju slasne hrane i pića, pomalo i preterati.

Nutricionistkinja Milka Raičević smatra da jednom, najviše dva puta nedeljno konzumiranje roštilja ne može da nam škodi, ali da treba biti umeren i da on mora biti spremljen na zdraviji način.

Foto: Youtube.com/K1 Televizija

- Kada se radi o crvenom mesu, 100 - 120 g (veličina dlana) crvenog mesa uz povrće, a bez soseva koji sadrže mnogo šećera, možemo da priuštimo sebi na uranku. Tri puta dnevno se inače preporučuje meso peradi (piletine i ćuretine) sa roštilja, ali se tu mora voditi računa o količini i načinu pripreme - kaže nutricionistkinja za Republiku i dodaje da polovina tanjira treba da sadrži povrće - sveže, u vidu salate ili grilovano.

Meso mora da bude pripremljeno bez dodatnih masnoća i šećera, na umerenoj vatri.

- Kancerogene supstance poput HCA i PAH nastaju kada se meso peče na visokim temperaturama, naročito ako je jako zapečeno ili zagorelo. Takođe, svo prerađeno meso, kupovno (kobasice, ćevapi, pljeskavice) sadrži nitrate i konzervanse, a oni mogu biti zaslužni za nastanak raka creva ili srčanih bolesti - navodi.

Foto: Pixabay

Šta je preporuka, a šta treba zaboći u širokom luku?

Za Prvi maj izaberite "zdravije" varijante mesa - pileće ili ćureće belo meso, riba, tofu, u kombinaciji sa grilovanim povrćem, saveti su nutricionistkinje. Meso bi trebalo marinirati u limunovom soku, belom luku i svežim začinima, a izgorele delove hrane obavezno odstranite.

- Kobasice, slaninu, ćevape i druge prerađevine izbegavajte, jer su puni zasićenih masti i soli. Takođe, hleb, lepinje i soseve sa roštilja, a nije dobar izbor ni uz ovakvu hranu kombinovati gazirabna pića i alkohol. Umerenost u svemu je ključ - napominje nutricionistkinja.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Prejedanje je opterećenje za jetru i pankreas

Prejedanje tokom praznika je česta pojava, ali može ozbiljno narušiti zdravlje ako se ne vodi računa o količini i vrsti hrane koja se unosi. Konzumiranje velike količine masne, slatke i slane hrane u kratkom vremenskom periodu izaziva brojne tegobe u organizmu.

Najčešće posledice su problemi sa varenjem – nadimanje, gasovi, žgaravica, mučnina i zatvor. Želudac se prekomerno rasteže kako bi primio višak hrane, što usporava varenje i izaziva osećaj težine. Istovremeno, nagli skok šećera u krvi, izazvan obrokom bogatim ugljenim hidratima i slatkišima, predstavlja dodatni rizik za osobe koje imaju dijabetes ili insulinsku rezistenciju.

Praznična trpeza često uključuje i alkohol, koji dodatno opterećuje jetru i pankreas, a prekomerna konzumacija masti može pogoršati stanje ovih organa i povećati rizik od upala poput pankreatitisa. Kardiovaskularni sistem takođe trpi – masna i slana hrana utiču na povećanje krvnog pritiska i lošeg holesterola, što može izazvati probleme sa srcem, naročito kod hroničnih bolesnika.

Foto: Shutterstock

Umor i pospanost su česti pratioci prejedanja, jer organizam troši puno energije na varenje, što uzrokuje pad koncentracije i produktivnosti. Dugoročno, ponovljeni višak kalorija može dovesti do povećanja telesne mase i poremećaja u crevnoj flori, što dodatno narušava opšte zdravlje.

Pored fizičkih simptoma, prejedanje često izaziva i psihološke posledice – osećaj krivice, nezadovoljstvo i loše raspoloženje. Zbog svega toga, važno je zadržati umerenost, birati laganije obroke, piti dovoljno vode, kretati se i izbegavati alkohol.

BONUS VIDEO