EKSKLUZIVNI INTERVJU: LEO VAN DAZBURG, JEDAN OD 50 NAJMOĆNIJIH JEVREJA NA SVETU! Srbija mora da bude prijatelj s Izraelom, tako će biti prijatelj i sa Trampom!

Veoma je dobro to što Srbija ima dobre odnose s Izraelom, zato što je pozicija Donalda Trampa jasna: ili ste s nama ili ste protiv nas. Verujem da postoji mogućnost da se naši odnosi razviju i unaprede.

Ovo kaže za Srpski telegraf Leo van Dazburg (Leo Van Doesburg), izvršni direktor za Evropu Fondacije izraelskih saveznika (IAF), koji je među najmoćnijim svetskim lobistima i jedan od 50 najuticajnijih Izraelaca na svetu.

- U nevolji su zemlje poput Norveške, Irske ili Španije, koje imaju izrazito antiizraelsku politiku. Zemlje istočne Evrope su u tom smislu u povoljnijem položaju od onih na zapadu. Videli ste da u SAD nema ko da podigne slušalicu kad zove Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. Zato je EU poslala italijansku premijerku Đorđu Meloni kod Trampa - kaže na početku razgovora Leo van Dazburg.

Srbija je dugo bila parija sveta i to još oseća, kako da izađemo iz toga?

- Sad se manipuliše međunarodnim pravom preko Međunarodnog krivičnog suda u Hagu da bi se Izrael diplomatski napao. Srbija ima slično iskustvo s Hagom, tako da dobro razumemo s čim ste se sve suočili.

Foto: ST/Tamara Pavišić

Koliko IAF može da nam pomogne i želi?

- IAF je počeo rad u Knesetu, izraelskom parlamentu, kad je grupa poslanika htela da razvije odnose s kolegama hrišćanima. Nije reč samo o lobiranju, nego i zajedničkom radu, odnosno diplomatiji zasnovanoj na poverenju. Posle toga su se usmerili na Američki kongres, pa je osnovan IAF. Danas imamo čitavu mrežu širom sveta, u oko 50 parlamenata. Sad sam došao na sastanke u Skupštini Srbije da prikupim informacije koje su mi potrebne i vidim kako mogu da služim. Osim toga, ima mnogo lažnih vesti preuzetih direktno od Hamasa ili Al Džazire, pa pokušavamo da članovima parlamenta pružimo objektivne informacije zasnovane na činjenicama.

Da li je Srbija uspela da izbegne zamku antisemitizma?

- Srbija i Izrael su uvek imali dobre odnose. Mislim da Srbija bolje shvata šta radikalizam može da izazove. Situacija je drugačija nego u Holandiji, gde živim, i u zapadnoj Evropi. Na primer, Makabi je igrao u Beogradu i nije bilo incidenata?
A kako je bilo u Evropi?

- Recimo, posle fudbalske utakmice u Amsterdamu desio se lov na navijače Makabija koje su tukli. Jevreji se nisu usudili čak ni da odu u sinagoge i svoje ustanove, nego su se pritajili u tajnom skloništu. Morali su da odu organizovanim prevozom do aerodroma jer su taksisti razgovarali kako da sprovedu lov na njih. Desio se i ozbiljan incident na dan obeležavanja Holokausta. Oni koji su preživeli tu strahotu i njihovi unuci morali su da prođu kroz antiizraelske demonstrante dok su išli ka muzeju Holokausta. Na univerzitetima imamo demonstracije koje su navodno zbog sukoba u Gazi, ali zapravo nisu propalestinske, nego se fokusiraju na napad na Izrael i šire mržnju. Mnogi na univerzitetima ne smeju da kažu da su Jevreji. Desilo se i da je Jevrejin bio na obeležavanju godišnjice napada Hamasa na Izrael, a da su mu sledećeg dana upali u stan i uništili ga. Ovo je prvi put da ljudi zaista žele da odu iz zemalja u kojima žive.

Foto: ST/Tamara Pavišić

Kako gledate na ulogu Trampa u rešavanju problema Gaze?

- Tramp razume da je jedini način da se uspostavi mir to da se ukloni terorizam. Problem u Gazi je to što Hamas koristi infrastrukturu. Dakle, ako iskopaju tunele ispod zgrade, onda koriste ljude kao živi štit jer znaju da će biti srušene. A koriste i bolnice, ambulantna kola i tako dalje. Problem je i strah Izraelaca da će se ponoviti napad Hamasa od 7. oktobra 2023. Razgovarao sam s preživelima. Palestinci iz Gaze koji su radili u kibucima dali su Hamasu planove, pa su teroristi znali gde su skloništa i pobili Izraelce u njima. To je stvorilo ogromno nepoverenje. Zamislite situaciju u kojoj dođu preko granice i siluju 1.200 žena za dan i poubijaju bebe.
 

Govor mržnje skriven iza slobode medija

Kako se države pojedinačno odnose prema ovom problemu?

- Različito. Nemačka ima najstrožu poziciju protiv antisemitizma. A u Belgiji je kolumnista iz časopisa Humo, povodom onoga što se dešava u Gazi, napisao: "Kad god vidim Jevreja želim da mu prerežem grkljan." Međutim, na sudu je oslobođen zbog slobode štampe. Dakle, s jedne strane, imamo rast antisemitizma, a s druge slabu reakciju na ovu pojavu.

Nezavisna Palestina bila bi talibanska država

Nobelovac Salman Ruždi kaže da bi nezavisna Palestina bila još jedna talibanska država.

On je u pravu jer kakva bi to bila država i ko bi je vodio? Da li bi se u nezavisnoj Palestini odmah desio građanski rat ili bi to bila diktatura, kakav oblik nasilja bi se sprovodio?

- Poznajem i Palestince koji su protiv te ideje. Uostalom, 2000. Palestincima je ponuđeno 95 odsto Zapadne obale u sporazumu iz Kemp Dejvida, ali je Jaser Arafat to odbio jer je želeo i Istočni Jerusalim, za koji je bila predviđena određena autonomija i etnička podela u okviru Izraela. To je izazvalo drugu intifadu Palestinaca. Kako možemo da razgovaramo o palestinskoj državi, ako oni uopšte ne žele da mi postojimo tamo.

Volimo Irance, ali režim mora da padne

Šta je rešenje za trajan mir na Bliskom istoku?

- Najveći problem Bliskog istoka je Iran. On stoji iza svega i drži u ruci Hamas, Hezbolah, jemenske Hute, donedavno i Siriju. Napad Hamasa desio se zato što je Izrael počeo da uspostavlja veze sa Saudijskom Arabijom, što je bila veza i za ostale arapske države. Rešenje za Bliski istok jeste da iranski režim bude uništen. Izrael ima dobre odnose s iranskim narodom. Iranci vole Izrael i imamo demonstracije koje su proizraelske i protiv režima. Vidimo i kako Iranci zaobilaze izraelsku zastavu kad im je bace pod noge. Iranci u dijaspori su protiv režima koji ubija i muči žene zato što ne nose hidžab. Ako iranski režim padne, biće mir, ali ako opstane, onda je ceo Bliski istok u velikom problemu. Sad su Hezbolah i Hamas oslabljeni, a u Siriji je promenjena vlast. Hamas i Hezbolah su bez novca i oni će se razići. Prvi put u istoriji desilo se da Jordan obara rakete koje je Iran ispalio na Izrael.

Izrael ima pravo da postoji

Kako se boriti protiv antisemitizma?

- EU je razvila strategiju borbe protiv antisemitizma i 22 države objavile su prvi izveštaj 2023. Osim toga, 25 od 27 država EU prihvatilo je difiniciju antisemitizma koji je dala Međunarodna alijansa za sećanje na Holokaust (IHRA). Nažalost, uprkos tome, antisemitizam je jačao. Obično govore da su anticionisti, a ne antisemiti, ali to nije tačno. Zato što cionizam zapravo predstavlja vekovnu želju Jevreja da se vrate u Jerusalim. Ako napadaju cioniste, onda napadaju Jevreje jer 80 odsto njih se moli za isto. Jevreji takođe imaju pravo da poseduju svoju državu, a ovim se dovodi u pitanje pravo Izraela na postojanje. Dakle, IHRA definicija antisemitizma trebalo bi da bude smernica. Ako je univerziteti ne prihvataju, onda ne bi trebalo da dobiju novac, baš kao što to sad Tramp radi u Americi.

Papa Franja je imao suviše negativan stav

 Sastali ste se i s papom Franjom, šta je bio uzrok sukoba između njega i Izraela?

- On se borio protiv antisemitizma, ali je imao previše negativan stav kad je reč o Gazi. Nismo bili srećni zbog toga jer bi dijalog bio bolje rešenje. Ipak, mislim da je papa Franja bio veoma fokusiran na potrebe ljudi i siromaštvo i da je to bilo dobro kod njega.