"IZA IDEJE STUDENTSKIH IZBORNIH LISTA STOJE PROFESORI SA POLITIČKIM AMBICIJAMA": Vladan Petrov potpuno razotkrio prave ciljeve BLOKADERA

Više nema nikakve dileme da je politička dimenzija studentskih blokada dominantna u vođenju svih akcija blokadera, piše Kurir. 

Na red je došla politička artikulacija onoga što se javnosti već više od pet meseci prikazuje kao studentski bunt, a to će očigledno biti izborni paket koji spremaju plenumaši i profesori sa političkim ambicijama, koji ih podržavaju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je juče da oni planiraju da naprave novi G17 plus.

- Samo će se to sada zvati inicijativa 60 i tu bi trebalo da bude valjda 190 studenata blokadera da prave studentsku listu, pošto im nije prošlo ovo oko prelazne vlade, što sam vam lepo rekao da neće proći - rekao je Vučić.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Vladan Petrov objašnjava za Kurir zašto će ova blokaderska inicijativa stvoriti "demokratski pravni nonsens" i staviti državu pred ozbiljan test.

- Kao profesor prava ne mogu da kažem da zabranjujem političku delatnost studenata, ali se ona mora vršiti u skladu sa Ustavom i zakonom. To znači da se sve te aktivnosti moraju odvijati van fakulteta i univerziteta. U suprotnom, dolazimo u jednu od najparadoksalnijih situacija, a to je da univerzitet koji bi svojom autonomijom trebalo da brani akademsku zajednicu od uticaja svake politike postaje centar političkog organizovanja i delovanja. To je takav demokratski pravni nonsens da našu državu stavlja pred ozbiljan ispit. Hoćemo li biti demokratska i pravna država koja će garantovati autonomiju univerziteta, ili ćemo biti poludržava u kojoj će univerzitet ostati neka paradržavna institucija - upozorava Petrov.

On smatra da je dobro da javnost saznaje za takvo delovanje, ali i napominje da nadležni državni organi moraju da, kako kaže, utežu našu pravnu državu.

- Dijalog je neophodan, ali nema dijaloga sa onima koji pokušavaju da univerzitet pretvore u političku organizaciju ili partiju. Studenski plenumi su u prethodnih nekoliko meseci za mnoge bili enigma. Vremenom smo razotkrivali. Pravno posmatrano, oni su uvek bili antipravni, antiustavni i antizakoniti. Međutim, dugo vremena njihova aktivnost se svodila na četiri inicijalna studentska zahteva i na pokušaje da se ti zahtevi navodno ispune. U poslednjih nekoliko nedelja, a naročito posle 15. marta, postalo je jasno da se ulazi u fazu ili normalizacije situacije, ili radikalizacije situacije. Odlučili su se, očigledno, za ovo drugo -objašnjava Petrov.

On podseća da su pojedini plenumi najpre učestvovali u pripremanju ozbiljnih krivičnih dela, da bi se potom počela razotkrivati i ta njihova politička aktivnost.

- A ona je u suštini bila prisutna u manjoj ili većoj meri i od samog početka. Podsećam da je u prethodnim nedeljama bilo plenuma koji su se izjašnjavali za prelazne ekspertske vlade i tome slično. Pošto su i od nekih analitičara mogli da čuju da je problem sa njihovim protestom u tome što nema jasnu političku artikulaciju, očigledno je da su se organizatori plenuma, ljudi koji još uvek nisu poznati široj javnosti, odlučili da počnu pripremne radnje za nekakve buduće vanredne parlamentarne izbore. Odatle dolazi ideja o formiranju navodno studenskih parlamentarnih izbornih lista iza kojih očigledno stoje ili politički akteri ili pojedini profesori koji imaju jasne političke ambicije - zaključuje Petrov.

Bonus video: