OPOZICIONI BLOKADERI POTPUNO ZASTRANILI: Napali udovicu heroja s Košara! Udarili u glavu ženu od 72 godine!

U nizu incidenata koje poslednjih dana proizvode blokaderi širom Srbije, jedan od napada koji je ostavio najmučniji utisak bio je onaj na Milicu Filipović (72). Usred dana, ispred štanda SNS na Zvezdari, gde je povređena pošto je udarena u glavu.

Reč je o najstarijoj odbornici SNS na Zvezdari, ali, što je posebno važno, i udovici heroja s Paštrika i Košara pukovnika Milutina Filipovića, komandanta prištinskog garnizona Vojske Jugoslavije (VJ) na Kosovu i Metohiji za vreme NATO agresije 1999.

Takođe, oba njena sina bila su na vojnim položajima u južnoj pokrajini tokom svih 78 dana agresije.

NIJE PROŠLO

U razgovoru za Srpski telegraf Milica priznaje da nije dobro, preživela je traumatski šok, uplašena je i uznemirena. Zato će, kaže, podneti i krivičnu prijavu.

- Nije mi bilo dobro, išla sam kod lekara, uradili su analize, imam glavobolje, visok pritisak, dobila sam terapiju, ali konstatovali su i da mi je oštećen sluh. Podneću krivičnu prijavu protiv N. N. osobe koja me je povredila. Nigde ne izlazim, uznemirena sam, uplašena, nije svejedno kad vas neko udari iz čistog mira. Za mene je sve to što se desilo traumatski šok. Ne mogu da verujem šta sam doživela - priča Milica.

Nju je tokom protesta u nedelju kod štanda SNS na Zvezdari jedna blokaderka udarila vuvuzelama u glavu, što se vidi i na snimku.

- Imali smo štand kod Cvetkove pijace, gde sam došla oko 11.30. S druge strane su bili blokaderi, koji su zviždali, trubili, pištali, dobacivali, uznemiravali. Jedna blokaderka, ne znam kako se zove, ali vidi se na snimku, prišla mi je s vuvuzelama i počela da trubi na desno uvo. To je preglasno. Sklonila sam vuvuzele rukom sa svog uha, a nju nisam takla. Zamahnula je rukom koliko je imala snage i udarila me po glavi vuvuzelama toliko jako da su pukle u paramparčad. Čak je komad ostao na mojoj glavi - priča potresena Milica i nastavlja:

- Tu je bila i policija, ali nije reagovala. Imala sam utisak kao da nisam ja napadnuta i udarena, već ona. Htela sam da je pitam šta želi od mene, zašto me je udarila jer joj reč nisam rekla. Posle napada i udarca mi nije bilo dobro, otišla sam kući. Očekivala sam da će bolovi proći i stanje se smiriti. To nije bio slučaj i zato sam otišla u Dom zdravlja. 

Nije joj, ističe, jasno otkud tolika mržnja, agresija, naročito što je njena porodica posvetila život odbrani države.

- Udovica sam pukovnika Filipovića, koji je radio u Prištinskom korpusu. Moj pokojni suprug bio je pomoćnik komandanta za personalne poslove i mobilizaciju. U toku NATO bombardovanja general Vladimir Lazarević ga je lično unapredio u komandanta garnizona. I moja dva sina su učesnici rata. Svih 78 dana bombardovanja bili su na položajima na KiM. Stariji je bio rezervista u 252. kraljevačkoj tenkovskoj brigadi i, pošto je mobilisan sa svojom jedinicom, bio je kod Đakovice. Mlađi sin je bio redovni vojnik na odsluženju vojnog roka u Gnjilanu.

SAMO SLOGA

Uprkos svemu, poručuje da neće odustati:

- Mi smo narod koji je preživeo toliko toga, verujem da ćemo i sada uspeti da se slogom izborimo i očuvamo našu Srbiju od pokušaja obojene revolucije i izazivanja građanskog rata.

BONUS VIDEO