NAJUGLEDNIJA IMENA, IMPRESIVNE BIOGRAFIJE: Evo ko čini odbor za osnivanje "Pokreta"!

1. Aleksandar Vučić

Foto: F.S./ATAImages

Bela Balint srpski je hematolog, akademik i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 4. novembra 2021.

Završio je magistraturu na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1984, doktorat na Vojnomedicinskoj akademiji 1997, specijalizaciju transfuziologije 1983. i subspecijalizaciju hematologije 2007. godine.

Redovni je član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 2008

Svetislav Božić srpski je kompozitor, univerzitetski profesor i akademik.

Diplomirao je na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu 1977, a magistrirao 1979. Na istom počinje da radi kao asistent 1980, docent od 1988, zatim kao vanredni profesor od 1993, da bi 1999. stekao zvanje redovnog profesora. Radi kao profesor Slobomir P. Univerziteta u Bijeljini i Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, gde predaje harmoniju.

Svetlana Miletić-Drakulić je rodjena 15. decembra 1965. godine u Kragujevcu, gde je završila osnovno i srednje obrazovanje sa odličnim uspehom. Po obavljenom lekarskom stažu 1991. godine, 1993. godine započela je specijalizaciju iz neurologije u KBC u Kragujevcu. Na Odeljenju za kliničku neurofiziologiju VMA u Beogradu je 2002. godine završila stručnu edukaciju iz oblasti evociranih potencijala. 

Decembra 1999. godine izabrana je za asistenta na predmetu Neurologija.

Od 2000. godine clan je svetskog i evropskog udruzenja neurologa. 

Nenad (Aleksandar) Arsović rođen je 10.10.1962. godine u Beogradu.

Medicinski fakultet u Beogradu završio 1988. Specijalizaciju iz otorinolaringologije završio 1994. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. 

Zamenik direktora Klinike za ORL i MFH, KCS od 2000-2001. godine. Direktor Klinike za ORL i MFH, KCS od 2013. godine.

Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu od 2020. godine.

Vanredni član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva od 2019. godine.

Prof. dr. Goran Stanojević je izuzetno cenjen i priznat stručnjak u oblasti hirurgije, čije bogato akademsko i profesionalno iskustvo čine ga jednim od najuglednijih figura u medicinskoj zajednici ovih prostora.

Njegovo obrazovanje započelo je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu, gde je završio osnovne studije, stičući čvrste temelje u medicinskoj nauci. Nakon toga, nastavio je svoje usavršavanje specijalizacijom iz opšte hirurgije na istom fakultetu. 

Svoju profesionalnu karijeru započeo je 1996. godine kao hirurg, brzo se izdvajajući svojom stručnošću i predanošću pacijentima. 

Od 1998. godine radi kao profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Međunarodno priznati endokrinolog i profesor na Medicinskom fakultetu Đuro Macut, Medicinski fakultet u Beogradu završio je 1989. godine, gde je i magistrirao 1999. i doktorirao 2001. godine.

Usavršavao se na Univerzitetskim bolnicama u Bolonji, Upsali i Oksfordu, kao i na postdiplomskom programu iz reproduktivne medicine na Univerzitetu u Ženevi i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Trenutno obavlja funkciju načelnika odeljenja i zamenika direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu. Takođe je gostujući profesor na Univerzitetu u Atini i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Skoplju.

Od 2016. godine, prof. dr Macut je član i predsednik različitih komiteta Evropskog društva za endokrinologiju (ESE), uključujući i funkciju blagajnika od 2020. do 2024. godine. Takođe je predsednik Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju i organizator Međunarodnog simpozijuma o napretku u PCOS i zdravlju žena od 2012. godine, kao i Beogradskog masterklasa iz kliničke endokrinologije, dijabetesa i metabolizma od 2019. godine

Učestvovao je u brojnim istraživačkim projektima, a od 2019. godine je redovni profesor na Katedri interne medicine Medicinskog fakulteta u Beogradu. 

Ukazom predsednika Republike Srbije odlikovan je Ordenom Karađorđeve zvezde II stepena 2024. godine. 

​Marina Papadakis imenovana je za generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije (UBS) u martu 2023. godine. Pre ovog imenovanja, bila je partner-osnivač advokatske kancelarije u Beogradu, fokusirajući se na korporativne i komercijalne pravne poslove, uključujući pravo konkurencije, regulatorno i administrativno pravo, kao i evropsko pravo.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. ​

Svoju karijeru započela je u renomiranoj advokatskoj kancelariji, gde je provela više od deset godina radeći na korporativnim pravnim poslovima. Kasnije je prešla u Narodnu banku Srbije, gde je radila u Direkciji za zakonodavno-pravne poslove, Kabinetu guvernera i Sektoru za restrukturiranje banaka. Takođe je predstavljala Narodnu banku Srbije u Misiji Republike Srbije pri Evropskoj uniji. 

Njeno imenovanje za generalnog sekretara UBS-a predstavlja nastavak unapređenja saradnje sa relevantnim institucijama i akterima na bankarskom i finansijskom tržištu, s ciljem modernizacije bankarskog sistema Srbije

Demo Beriša rođen je 17. aprila 1963. godine. Srednju vojnu školu završio je u Sarajevu, a potom je prošao više vojno specijalističko usavršavanje u Pančevu. Stekao je zvanje ekonomiste 2002. godine na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu, a potom i diplomiranog ekonomiste 2004. na Fakultetu za uslužni biznis.

Radni odnos zasnovao je 1982. godine u Vojsci Jugoslavije, gde je obavljao važne bezbednosne i vojno-policijske dužnosti. Tokom službe više puta je nagrađivan i odlikovan, a u penziju je otišao 2005. godine. Od 2006. do 2017. bio je angažovan u privatnom sektoru, dok je od 2014. godine predsednik Udruženja građana "Matica Albanaca Srbije", aktivno učestvujući u društvenom životu.

Od 1. oktobra 2023. godine zaposlen je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog kao posebni savetnik ministra.

Prof. dr Boris Bratina rođen je 25. avgusta 1960. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Studirao je tehničku fiziku na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zatim je diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Trenutno je docent na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Njegova istraživačka interesovanja uključuju filozofiju, sa posebnim fokusom na radove srpskog mislioca Vladimira Dvornikovića. Autor je članka "Hipertrofirano ego: Ego cogito à la Serbe", koji istražuje Dvornikovićev doprinos filozofiji.

Njegov rad obuhvata kombinaciju tehničkih i filozofskih disciplina, što doprinosi jedinstvenom pristupu u njegovim istraživanjima i predavanjima.

​Prof. dr Branko Rakić je redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predaje na Katedri za međunarodno pravo i međunarodne odnose. Rođen je 28. februara 1961. godine u Ivanjici. 

Nakon završene Dvanaeste beogradske gimnazije, započeo je studije francuskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali je prešao na Pravni fakultet, gde je diplomirao 1987. godine. Specijalističku diplomu iz visokih evropskih studija stekao je 1990. godine na Evropskom univerzitetskom centru u Nansiju, a magistarsko zvanje iz prava Evropske zajednice 1991. godine. Doktorirao je 1999. godine na Univerzitetu u Parizu I Panteon-Sorbona. ​

Profesionalnu karijeru započeo je kao pripravnik u Prvom opštinskom sudu u Beogradu. Radio je kao istraživač-saradnik u Institutu za evropske studije u Beogradu. Od 1996. godine zaposlen je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je izabran za asistenta, docenta 2000. godine, vanrednog profesora 2010. godine, a redovnog profesora 2014. godine. 

Prof. dr Rakić je osnivač i upravnik Centra za međureligijski i međukulturni dijalog Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Takođe je bio prvi univerzitetski ombudsman u Srbiji, izabran 2009. godine. 

Njegov doprinos pravnoj nauci i obrazovanju prepoznat je kroz brojne publikacije i aktivno učešće na međunarodnim konferencijama.

​Prof. dr Dejan Đurđević rođen je 6. juna 1974. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1997. godine kao najbolji student svoje generacije, sa prosečnom ocenom 9,90. Magistarske studije završio je 2001. godine, odbranivši rad na temu "Određivanje i promena zakonskog naslednog dela", dok je doktorsku disertaciju na temu "Apsolutna ništavost zaveštanja" odbranio 2005. godine na istom fakultetu.

Akademsku karijeru započeo je 1998. godine kao asistent-pripravnik na predmetu Nasledno pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu. Tokom godina, napredovao je kroz zvanja asistenta, docenta i vanrednog profesora, da bi 2015. godine bio izabran u zvanje redovnog profesora za užu građanskopravnu naučnu oblast.

Prof. dr Đurđević je autor više knjiga i priručnika iz oblasti naslednog prava, uključujući "Institucije naslednog prava" i "Javnobeležnička delatnost". Takođe je objavio brojne naučne radove u domaćim i međunarodnim časopisima, pokrivajući teme kao što su naslednopravni odnosi, javnobeležnička praksa i pravna priroda nasledničke zajednice.

Njegov doprinos pravnoj nauci i praksi ogleda se kroz višegodišnji rad na unapređenju zakonodavstva i obrazovanju novih generacija pravnika u Srbiji.