Tri godine uspešne neutralnosti Srbije, garancija nacionalne bezbednosti i ekonomskog razvoja

Da li je neutralnost Srbije na sve težem testu? Postoje gledišta koja idu u pravcu toga da Srbija više nije neutralna već nesvrstana što je daleko rizičniji položaj. Srbija je u prvim danima ruske agresije, pre tri godine, donela vrlo precizne zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost. Ovom merom Srbija je doktrinarno i ozbiljno zasnovala svoju poziciju na transparentan način i saopštila građanima i međunarodnim partnerima na koji način će štiti svoje nacionalne interese. Ovaj zaključak Saveta za nacionalnu bezbednost sadrži sve odgovore kako i šta treba raditi čime je izbegnuta stihija u pozicioniranju Srbije.

Predsednik Aleksandar Vučić nastoji da održi neutralnu međunarodnu poziciju Srbije uz nastavak evropskih integracija i ekonomski razvoj Srbije. Taj posao nije ni lak ni jednostavan. Dobili smo investicioni kreditni rejting što znači da je Srbija ocenjena kao stabilna i važna poslovna lokacija.

Veliko priznanje za fiskalnu konsolidaciju i reforme MMF-a.  Istovremeno ministar spoljnih poslova Marko Đurić navigira spoljnu politiku Srbije tako što razvija snažne odnose sa Amerikom, napokon otvaramo ambasade u baltičkim državama, ali i odlazi u zvaničnu posetu Moskvi. Ministar Đurić održava neutralnu poziciju Srbije zasnovanu na strateškoj postavki četiri spoljnopolitička stuba oličena u EU, Rusiji, SAD i Kini.

Lično sam upozoravao da takva politika nije dizajnirana za doba velikih geopolitičkih kriza. Uprkos svemu Srbija je uspela da svoju četvorostubu politiku održi i profitira u pojedinim prilikama na kritičnim poljima.

U prvom redu Srbija je postigla strateško partnerstvo u oblasti energetike sa SAD, početkom ove godine otvoren je strateški dijalog sa SAD, istovremeno Srbija napreduje na evropskom putu, kineski predsednik je posetio Srbiju i tom prilikom je potpisana politička deklaracija o zajednici zajedničke budućnosti, i na kraju još uvek nisu uvedene sankcije Rusiji. Veoma teška, skoro pa ne održiva politika na duge staze, još uvek daje rezultate. Srbija je potpisala Memorandum o kritičnim sirovinama sa EU i ima mogućnost da postane deo najprofitabilnije globalne operacije zasnovane na industrijama okupljenih oko litijuma. Da li je glasanje za rezoluciju UN o „Napretku kao sveobuhvatnom, pravednom i trajom miru u Ukrajini“ narušavanje srpske neutralnosti? Do sada je Srbija glasala za sve ranije rezolucije UN kojima se osuđuje ruska agresija. Upravo zato što je Srbija neutralna država ona ima kapacitet da sve stvari naziva pravim imenom. Na to treba dodati poziciju Srbije po pitanju samoproglašene nezavisnosti Kosova.

Upravo iz tog razloga bilo kakvi ustupci ka osvajanjima Vladimira Putina bi značajno degradirali srpsku poziciju na zaštiti Kosova u sastavu Srbije. Zbog toga je Srbija  izložena stalnom podozrenju sva četiri glavna partnera u spoljnopolitičkoj areni. Partneri su ujedno globalni rivali koji planiraju oštru preraspodelu sveta koju nam prodaju pod formom multipolarizma. U svetu više polova neophodno je imati sigurne luke kako bi se izbegli dirketni i indirektni udari. Zato se srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić zalaže za razjašnjenje pozicije Srbije na način da ne pretrpimo štetu. Neutralnost znači otvorena vrata kod svih i pacifikacija svih. Već sada je očigledno da spoljnopolitički pritisak na Srbiju raste.

„Veliki prasak“ je zadesio Evropu, povratka na staro neće biti u narednim decenijama. Okončanje rata u Ukrajini neće eliminisati pretnju koju Rusija predstavlja za evropsku bezbednost. Rusija je aktivna pretnja i to svi dokumenti EU i NATO jasno adresiraju. Obaveštajne zajednice evropskih država upozoravaju na namere Rusije da do kraja decenije vojno izazove države evropskog istoka. Istovremeno prethodne tri godine su nam pokazale sve razmere ruskih hibridnih pretnji od presecanja kablova koji se smatraju kritičnom infrastrukturom, širenje evroskepticizma kroz kampanje dezinformisanja su realnost, sabotaže i planiranje atentata ne izostaju. Ursula fon der Lajen u Minhenu podvlači da je razbijen tabu o nezamenjivosti ruskih energenata. Uzevši sve u obzir nije lako održati balans. Status Rusije proizišao je iz njenih postupaka i neće se promeniti jer će Rusija ostati pretnja. Sa druge strane nije realno očekivati bezslovnu rusku kapitulaciju kako je to urađeno sa Nemačkom nakon Drugog svetskog rata. Dakle sa Rusijom će se morati raditi na obuzdavanju. Kako? U prvom redu jačanjem konvencionalnih kapaciteta odvraćanja od strane EU i NATO.

Povećanje konvencionalnih kapaciteta su jedina garancija kako bi se sprečilo izbijanje trećeg svetskog rata. Veliki sukobi nastaju onda kada je jedna strana uverena da je drastično moćnija od drugih. To se u Ukrajini dogodilo i svi živimo posledice. Srpsku poziciju neutralnosti je moguće objasniti, ali sve je teže razumeti. Državno rukovodstvo sigurno raspolaže određenim činjenicama na osnovu kojih zasniva poziciju Srbije. Glasati za osudu Rusije u vidu deklaracija i rezolucija, i ne uvođenje sankcija Rusiji je garancija održavanja te neutralne pozicije. Nažalost mnogi neutralnost vide kao „maskirovku“ za naklonost Rusiji i formu pod kojom će ruskocentrična pozicija biti održana.Neutralnost podrazumeva pažljiv hod po žici u kome nema preteranog prostora za favorizovanje jedne strane. Svako ko je pošten i objektivan lako može zaključiti da Srbija odavno ne vodi ruskocentričnu politiku.

Transparentnost spoljne politike u vremenima odapinjanja dezinformacija predstavlja jedinu garanciju za izbegavanje polarišućeg gneva sukobljenih strana. Amerika i Rusija su u novom hladnom ratu koji neće promeniti ni stotinu sastanaka u Rijadu. Kina mudro čeka da Donald Tramp naruši transatlantsko jedinstvo ili da okupi Evropljane u jedinstven anti-kineski blok. Za uzvrat Evropa će tražiti američku bezbednosnu posvećenost. Savez Amerike i Evrope aktivno traje od 1941.godine uz sve tenzije. Evropa je najveći investitor i donator u Srbiji. Francuska je isporučilac najsavremenijih aviona Rafal. Geografija je sudbina kako piše Tim Maršal. Zašto je Srbija još uvek neutralna? Odgovor leži u nacionalnoj bezbednosti i ekonomskom razvoju.