''ZNAMO KOLIKO SU ŽULJEVI NAŠIH RODITELJA VREDNI':' Studentkinja Marina Stanišić na skupu ''Srećemo se na Sretenje'' poslala SNAŽNU PORUKU

Studentkinja Marina Stanišić je bila prva govornica koja se obratila na svesrpskom skupu ''Srećemo se na Sretenje'' u Sremskoj Mitrovici.

- Poštovani gospodine predsedniče Republike Srbije, poštovani gosti iz regiona, uvaženi prijatelji i moje komšije. Ja sam Marina Stanišić studentkinja Univerziteta u  u Beogradu i izuzetna mi je čast  i zadovoljastvo što sam danas sa vama na dan kada slavimo slobodu, odlučost i viziju onih koji su pre nas sanjali i stavrali Srbiju - jaku, nezavisnu i ponosnu. Dolazim iz Martinaca, malog mesta u okolini Sremske Mitrovice i mi, studenti iz malih sredina, vrlo dobro znamo koliko truda, vere i upornosti treba da bismo pronašli svoje mesto u društvu. Znamo koliko je svaka knjiga važna, koliko je svaki položeni ispit korak ka budućnosi o kojoj sanjamo. Znamo koliki su žuljevi naših roditelja vredni i koliko su odricanja potrebna da bismo stajali ovde gde stojimo danas. Kao neko ko dolazi iz ovog kraja ne mogu da ne pomenem naše pretke koji su kroz vekove bili borci za slobodu i pravdu. Sremska Mitrovica je grad bogate istorije poznat po velikim ličnostima koji su u prošlosti oblikovale našu zemlju i kulturu. 

Podsetimo, predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević izjavio je ranije da skup u Sremskoj Mitrovici predstavlja narodni sabor i da veruje da će na sa skupu biti izglasana deklaracija o Vojvodini, za koju je ocenio da je odgovor srpskog naroda iz severne pokrajine na pokušaje određene grupe ljudi u Vojvodini da revidiraju ustavno-pravni poredak Srbije. U tekstu narodne deklaracije o Vojvodini navodi se da je Vojvodina neraskidivi deo nacionalnog političkog, ustavnog i kulturnog identiteta moderne Srbije i kao što Srbije nema bez Vojvodine, tako ni Vojvodina ne može postojati izvan Srbije. Ona sadrži pet tačaka.

Prva tačka odnosi se na istorijski razvoj srpske Vojvodine, druga govori o kontinuiranim pokušajima etatizacije Vojvodine i nametanja ideje o tzv. vojvođanskoj naciji u kojoj se navodi da je bez istorijske osnove, socijalne, ekonomske i nacionalne opravdanosti, veštački stvoren vojvođanski sepratizam, eufemistički je determisan kao "autonomaštvo". U trećoj tački govori se o ustavnopravnom položaju Vojvodine posle Drugog svetskog rata - od autonomne pokrajine čija automonija se širi preko kvazi federalne zajednice do povratka u ustavne okvire standardne političko-teritorijalne automonije.

U četvrtoj tački opisuje se zaustavljanje separatističkih tendencija i vraćanje AP Vojvodine u ustavne okvire (2012-2014). Tema pete tačke je Vojvodina kao multikulturalna, multinacionalna i multikofesionalna zajednica zasnovana na ravnopravnosti građana. Nizom manifestacija Srbija danas obeležava Dan državnosti u znak sećanja na Sretenje 1804. godine, kada je počeo Prvi srpski ustanak, i u znak sećanja na dan kada je 1835. godine donet prvi moderni Ustav Srbije.

BONUS VIDEO