MINISTAR SINIŠA MALI SUMIRA ZA SRPSKI TELEGRAF GODINU IZA NAS: Nijedna kriza više ne može da nas iznenadi

Mnoge je ekonomske rekorde Srbija iznova oborila ove godine. Teško je samo i pobrojati sve ekonomske parametre po kojima smo prevazišli sve dosadašnje rezultate. Od rekordno niske nezaposlenosti preko nivoa stranih direktnih investicija do deviznih rezervi, visine plata i penzija i mnogih drugih stvari.

Sve što smo izneli, naravno, najbolja je potvrda ispravnosti odluke da u prazničnom trobroju Srpskog telegrafa imamo intervju s prvim potpredsednikom Vlade i ministrom finansija Sinišom Malim.

Godina iza nas je bila puna izazova. Kako biste je ocenili?

Ekonomski gledano, ovo je, u neverovatno teškim svetskim okolnostima, krizama i nestabilnostima koje su neprestano donosile nove izazove, bila jedna od najuspešnijih godina za Srbiju. Ova godina će u našoj ekonomskoj istoriji ostati upisana kao godina u kojoj je Srbija dobila investicioni kreditni rejting. Tome smo se nadali, za to smo se borili i u tome smo uspeli. Godinu završavamo i kao jedna od najbrže rastućih ekonomija, s obzirom na to da je u prvih devet meseci ove godine rast naše privrede iznosio 4%, što nas stavlja na visoko drugo mesto po stopi rasta u Evropi. U decembru su nas obradovali i novi podaci kada je reč o visini stranih direktnih investicija, s obzirom na to da smo dostigli istorijsku brojku od 5,1 milijardu evra do 21. decembra. Sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, nivo javnog duga je daleko ispod nivoa Mastrihta i iznosi 46,5% BDP, nezaposlenost je na rekordno niskom nivou od 8,1%, a podsetiću vas da je 2012. iznosila 25,9%, zatim je tu i zaposlenost na rekordno visokom nivou. Beležimo i rekorde u izdvajanjima za kapitalne projekte. Nedavno je otvoreno novih 30 kilometara Moravskog koridora, zatim i brza saobraćajnica Šabac-Loznica od 54,5 kilometara, ukupno gradimo devet auto-puteva. Imamo sve što nam je potrebno da i u 2025. nastavimo reforme, razvoj, dalje povećanje plata, penzija, nivoa direktnih stranih investicija, životnog standarda naših građana. Rast je život za Srbiju, moramo ga obezbediti i znamo kako da to uradimo. Srbija ide dalje.

Uprkos globalnoj krizi, nastavku ratova, Srbija je ipak uspela da svojim građanima obezbedi sigurnost na polju finansija, rast BDP, plata i penzija. Kako ste to postigli budući da situacija nije laka i da li možemo da očekujemo slične rezultate i naredne godine?

- To je ključ. Teren za rast smo napravili najpre bolnim reformama koje su svi pre nas izbegavali jer su teške i politički nepopularne. Da, nije bilo lako konsolidovati javne finansije, stabilizovati javni dug, steći stabilnost javnih finansija, ali smo imali motivaciju, znanje i volju da to izguramo do kraja. Odgovorna ekonomska politika je okosnica svakog procesa koji smo sproveli. Modernizovali smo i reformisali Srbiju kako bismo privukli što više novca i ove godine smo već premašili prošlogodišnji rekordan nivo stranih direktnih investicija. Njih su pratila i velika kapitalna javna ulaganja. U Srbiji se nikada više nije radilo i gradilo, i u proteklih 12 godina smo otvorili više od pola miliona novih radnih mesta, paralelno s tim smo radili na podizanju standarda građana, pa smo s nekadašnjeg proseka plata od 330 evra i penzija od 204 evra stigli do oko 835 evra proseka plata u ovoj godini i penzija od 394 evra. Paralelno sa svim tim, jačali smo institucije, čvrsto sarađivali s međunarodnim finansijskim institucijama kod kojih smo stekli prvo poverenje, a nakon toga i zaslužili pohvale koje smo dobili i uspeli smo da Srbiju postavimo na čvrste ekonomske temelje za dalji rast, uprkos svim krizama s kojima smo se usput borili.

Energetska kriza, nestašica gasa je, čini se, tema koja zanima mnoge. Upravo je to jedan od glavnih strahova evropskih lidera. Šta građani Srbije mogu da očekuju na tom polju, budući da je predsednik Aleksandar Vučić nedavno istakao da treba da obavi razgovor s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom?

- S energetskom krizom, koja se nastavila na krizu izazvanu pandemijom koronavirusa, dobro smo se izborili. Srbiji nije nedostajalo energenata niti novca za njihovu kupovinu po drastično višim cenama. Ni u jednom trenutku u Srbiji nije bilo nestašica jer se na vreme pripremamo za sve scenarije. Kriza više ne može da nas iznenadi, uvek smo spremni da reagujemo.

EXPO 2027 je, slobodno možemo da kažemo, centralna tema. Radi se punom parom da bi sve na vreme bilo završeno. Za one koji možda nisu dovoljno upućeni, koliko je EXPO važan za našu zemlju?

- To što ćemo biti organizator EXPO, za šta smo se izborili u izuzetno teškoj konkurenciji, za nas znači dalji rast, napredak, sidro koje će omogućiti da dalje održavamo teško postignutu stabilnost javnih finansija, garant daljeg razvoja koji je u Srbiji toliko decenija odlagan. Srbija je zemlja koja je ekonomski previše propatila, izgubili smo generacije i generacije koje su čekale bolje dane. Od 2012, pa do 2027, kada dočekujemo između tri i četiri miliona gostiju iz oko 120 zemalja, biće simboličnih 15 godina tokom kojih smo prošli put od zemlje pred bankrotom do zemlje koja je dobila investicioni kreditni rejting. EXPO nam je mogućnost da tako nastavimo, ali i prilika da pokažemo svetu šta smo sve uradili, šta je Srbija danas i koliko smo postigli napornim reformama. Gradimo novi grad u Surčinu, a pod kapom EXPO, tačnije, šireg programa "Skok u budućnost - Srbija 2027" će kroz 323 projekta širom zemlje biti uloženo 17,8 milijardi evra, što je novac koji će zavrteti dalji krug otvaranja novih fabrika, dovođenja još investitora, otvaranja radnih mesta, dalje izgradnje auto-puteva, brzih saobraćajnica, škola, bolnica, naučnotehnoloških parkova. Želimo da razvijamo celu zemlju. Pritom, sve te rezultate beležimo u izuzetno teškim globalnim okolnostima, što nam je posebna motivacija jer je u minulim decenijama Srbija u svakoj svetskoj krizi ubrzano tonula. Sada smo taj trend okrenuli, a EXPO će biti kruna svega urađenog, naša trijumfalna kapija u svet.

Foto: ST/Tamara Pavišić

Poslednjih dana najviše se priča o stambenim kreditima za mlade. Kako ste došli na tu ideju i šta će za državu biti najveći izazov kada je o tome reč?

- Uvek pažljivo osluškujemo potrebe mladih i ovo nije prva mera države usmerena upravo ka tim njihovim potrebama, ka tome da im olakšamo početke odraslog života, zasnivanja porodice... Između ostalog, tu su bile jednokratne novčane pomoći, pa studentske kartice s kojima imaju niz pogodnosti, potom pomoć mladim majkama za kupovinu stana, zatim pomoć porodicama s decom i uvećanje novčane podrške za rođenje prvog, drugog, trećeg, četvrtog deteta. Program stambenih kredita za mlade je nova mera, namenjena mladima između 20 i 35 godina, kojom želimo da im olakšamo kupovinu prve nekretnine jer smo kroz razgovore s njima čuli da to najčešće ističu kao prepreku za zasnivanje porodice i osamostaljivanje. Sve navedene mere su odraz kako izgleda osnovna uloga jedne države kroz brigu o mladima. Kao i uvek, sve izazove ćemo rešavati u hodu, ništa nije ostalo nerešeno.

Najavljena je rekonstrukcija vlade. Kakve promene očekujete u narednoj godini?

- Time se bavi predsednik Vlade. Ne treba previše tenzija dizati oko svake rekonstrukcije. One su uvek dobre jer znače nove motivisane ljude i bržu i efikasniju zamenu onih koji se nisu snašli u svojim resorima. Takve promene su uvek dobrodošle pošto su nam potrebni efikasnost, motivisanost, brzina i želja za dobrim promenama u institucijama koje ministri vode. Tim mora biti kompaktan jer svaka vlada ima svoje izazove i mora biti spremna na pravovremena reagovanja, ali, pre svega, traže se maksimalna efikasnost i posvećenost svakog ministra svom resoru.

Iza nas je veoma težak period. Tragedija u Novom Sadu je potresla sve građane naše zemlje. Da li verujete da će nadležni organi odraditi svoj posao kako treba i da ćemo u narednoj godini imati imena i prezimena onih koji su odgovorni?

- Ne samo da verujem i očekujem već sam ubeđen u to. Odgovornost mora da postoji, bez odgovornosti nismo zrelo društvo spremno za evropska pravila kojima toliko dugo stremimo. A kao što znate, dvojica ministara su već dala ostavke, više ljudi je lišeno slobode. I upravo su odgovornost i empatija dve ključne stvari koje očekujem u 2025. Nismo više ista Srbija u institucionalnom smislu, modernizovali smo se i organizovali, ali, i u drugom, ljudskom smislu nismo više ista zemlja posle tog događaja i tim novim okolnostima ćemo svi morati da se prilagodimo.

Protesti koji se dešavaju u Srbiji, mnogi ih nazivaju studentskim, kako vi na to gledate i da li se slažete s tim da su u pitanju studentski protesti ili je posredi ipak politička priča?

- U Srbiji vam je danas sve politika. Uporno se borimo protiv političkih zloupotreba opozicije, ali sam uveren da, na kraju dana, građani sve vide i sve im je jasno. U naše ime govore rezultati, dok iz njih samo govore mržnja i želja za vlašću. To dvoje nije teško razlikovati i to smo videli na svakim izborima u protekloj deceniji.

BONUS VIDEO: