PREDSEDNIK VUČIĆ U NEMAČKOJ POSTAVIO TEMELJE ZA RAZVOJ SRBIJE

Predsednik Vučić boravio je u političko-poslovnoj poseti Nemačkoj gde je imao prilike da zastupa srpske nacionalne interese u otvorenom razgovoru sa kancelarom Šolcom. Ova poseta je veoma zanimljiva i važna iz nekoliko razloga. U prvom redu kancelar Šolc je izdvojio neuobičajeno mnogo vremena za svog gosta, srpskog predsednika. Ovakav status posete u Nemačkoj, po sadržaju, dužini trajanja, i logistici, uživaju isključivo nemački saveznici, i to ne baš svi. Ovakav nivo posete, konkretno vreme nemačkog kancelara, može imati samo Francuska, Italija, Poljska, Amerika i Britanija.

Poseta je suštinski važna i nije politički pristrasna. Poseta je deo celokupnih srpsko-nemačkih odnosa koja se relativizuje stavljanjem u kontekst predstojećih saveznih izbora. Poseta je orijentisana na tražnje odgovora da li je održivo rudarstvo tehnološki izvodiljivo u Evropi. Ako je odgovor „da“, onda Srbija ima priliku da učestvuje u globalnim procesima sa proizvodima „Made in Serbia“ (napravljeno u Srbiji). To mogu biti baterije, automobili i drugi proizvodi zasnovani na litijumu. Na osnovu potpisanog Memoranduma o kritičnim sirovinama između Srbije i Evropske unije, a u prisustvu Olafa Šolca, Srbija ima jedinstvenu priliku da bude deo lanca vrednosti sa pristupom najvećem jedinstvenom tržištu. U međuvremenu Srbiji je odobreno 1,2 milijarde eura iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije.

Vizija predsednika Vučića je da se država i javnost upoznaju sa tehnologijama u Evropi, i da se finalni proizvodi od litijuma prave u Srbiji. Na takav način globalni lanci snabdevanja se vezuju za našu državu i vrednost ostaje ovde. Ne postoji ni jedan drugi veliki industrijski sektor sa tom mogućnošću kao što je zelena industrija reči su Karstena Sandhopa direktora KfW za Srbiju. Jačanje socijalne i odgovorne države nije moguće bez jake industrije. Evropske potrebe za litijumom biće ogromne, a do 2050. godine one će se uvećati 57 puta.

Foto: Public Printscreen

Pored toga što Evropi treba litijum Srbija čvrsto stoji na poziciji da privuče kompletan lanac vrednosti – fabrike katoda, baterija, automobila i reciklaže. Evropsko rešenje je ekološko rešenje. U svakom drugom scenariiju predsednik Vučić neće dozvoliti ni najmanju eventualnost da građani i naša priroda budu ugroženi. Baterijski pasoš je ekološki osigurač koji počinju da poštuju čak i kineske kompanije. Srbija ima stratešku šansu da postane deo Dunavskog haba električne mobilnosti. Šansa da imamo proizvod „Made in Serbia“ nije fantazija već realnost koju diktira geopolitika. EU će nastaviti da razvija strateška partnerstva sa pouzdanim zemljama čime će podsticati njihov održivi ekonomski razvoj transferom investicija i tehnologija (lanaca vrednosti).

Novonastala situacija će zahtevati da se podrže sigurne, otporne i održive invesitcije koje su povezana se potrebama EU. Te potrebe nisu male, a Srbija ima 17% evropskih potreba za litijumom zbog čega smo u poziciji da zahtevamo dolazak investicija okupljenih oko litijuma. Mađarska i Slovačka imaju proizvodne kapacitete, Češka privodi kraju svoj rudnik litijuma Sinovec koji smatra jednim od pet stubova strateške bezbednosti. U toliko je strateški važna poseta predsednika Vučića Nemačkoj kao evropskom centru autoindustrije koja je prelomila da su električna vozila strateški pravac razvoja za narednih 100 godina.

Sastanak dvojice lidera u Frajbergu u Saksoniji je nastavak jačanja kapaciteta za rudarstvo litijuma ali i dogovor o zelenoj industriji. Eksperti navode da nema nista jeftinije od posedovanja kritične sirovine na svojoj teritoriji. Pogledajmo Ameriku i njenu cenu goriva, ili Saudijsku Arabiju. Rudarstvo predstavlja ekološki izazov o kome se otvoreno govori. Evropski zakonodavci nastoje na ograniče štetne efekte, a to čini i Srbija, u okviru regulatornog okvira kao što su studije o proceni uticaja. Ovde se ne priča o Africi ili Aziji već govorimo o praksi kako to rade razvijene tržišne ekonomije, a snaga održivosti leži u tržištu koje odbacuje sirovine dobijene na opasan način.

Potencijal za „Made in Serbia“ proizvode postoje i oni mogu biti jeftiniji za srpske građane. Autoindustrija je unosan sektor. Potreba za stabilnim lancima snabdevanja je pitanje nacionalne bezbednosti, a Srbija može biti deo tog procesa jer će pre ili kasnije električna vozila masovno ići našim putevima. Zato je potreban dijalog i kompletna mobilizacija društva u pronalasku novih izvora rasta. Pored ove teme još jedan brend koji će biti „Made in Serbia“ je predstojeći EXPO 2027. Predstavićemo se celom svetu. Mnogi će videti naš nacionalni kapacitet. Dostigli smo maksimum trebaju nam nove tehnologije i novi izvori rasta. Zašto „Made in Serbia“ da ne postane neki vid društvenog ugovora za budućnost Srbije?

BONUS VIDEO: