NE MENJAMO NAŠ STAV O KOSOVU! ON JE ZASNOVAN NA MEĐUNARODNOM PRAVU: Diplomatska predstavnica Bukurešta za naš list o odnosima dve zemlje

Srbija i Rumunija imaju tradicionalno dobru saradnju, koja je poslednjih godina u sve izraženijoj uzlaznoj putanji, priča ambasadorka Rumunije Silvija Davidoju u intervjuu za Srpski telegraf.

U razgovoru za naš list ambasadorka ističe da zvanični Bukurešt podržava evrointegracije Srbije i ostaje dosledan u principijelnom stavu da ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

- Ogroman razvojni potencijal nas motiviše u pravcu diversifikacije i produbljivanja bilateralnih odnosa. Rumunija je usmerena ka budućnosti u kojoj zajedno sa Srbijom radi za dobrobit građana, polazeći od zajedničkih evropskih interesa i vrednosti, preko interkonekcija u oblasti energetike i transporta, turizma, kulturno-obrazovne razmene. To je pristup koji ima za cilj ambiciozne i napredne ciljeve, izvan temelja dobrih istorijskih odnosa. Iskorišćavanje mnoštva mogućnosti saradnje određuje kako će izgledati bilateralni odnosi i zahteva kontinuirane napore obe strane. Izražavam nadu da će Srbija i Rumunija ostati angažovane na ovom putu.

• Naše zemlje su u poslednjih 10 godina udvostručile obim trgovinske razmene. Gde je najveći potencijal za unapređenje saradnje?

- Poslednjih godina rumunsko-srpska trgovinska razmena je u sve izraženijoj uzlaznoj putanji. U 2023. iznosila je 2,6 milijardi evra, a između 1. januara i 30. juna 2024. dostigla je 1,09 milijardi evra, s mogućnošću da nadmaši sadašnji maksimum. Uvoz i izvoz su vrednosno uravnoteženi i odnose se na metale, poljoprivredne i hemijske proizvode, automobile, električne uređaje... Međutim, oko 30 proizvoda čini 65-75 odsto ukupne bilateralne trgovine. Dakle, naš prioritet je diversifikacija razmene. Građevinski proizvodi, vina, farmaceutski proizvodi i oni sa značajnom dodatnom vrednošću, kao što su IT proizvodi, imaju potencijal rasta. Sporazum između privrednih komora i između ministarstava za inovacije i telekomunikacije dve zemlje omogućiće diversifikaciju razmene. Ovakav razvoj događaja bi upotpunio pozitivan trend rumunskih investicija u Srbiji, posebno u sektoru električne energije i zdravstva.

• U oblasti energetike pripremaju se važni projekti od zajedničkog interesa?

- Osiguravanje energetske bezbednosti uopšte se suočava s velikim izazovima: oscilacijama na tržištu, zahtevima tranzicije na zelenu ekonomiju i nesigurnostima izazvanim agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine. Naš prioritet je izgradnja izdržljivog energetskog sektora, koji obezbeđuje kontinuirano i sigurno snabdevanje energijom, čak i u uslovima očekivanog ekonomskog rasta. Sa Srbijom uspešno radimo na projektima "Đerdap I i II" i zajedno delujemo u okviru Kontinentalno jugoistočnog koridora, koji je jedan od niza segmenata u elektroenergetskim interkonekcijama sever-jug u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Ovaj koridor doprinosi povećanju kapaciteta razmene električne energije na zajedničkoj granici, integraciji tržišta regionalnog profila i povećanju stepena povezanosti.

Foto: Tanjug

• Najvažnija je izgradnja HE Đerdap 3, kako ste konstatovali na sastanku s ministarkom Dubravkom Đedović Handanović?

- Od početka 2024. održana su dva bilateralna sastanka resornih rumunskih i srpskih ministara, u Atini i Kladovu, i razmenjena su pisma na ovu temu. Srbija je obavestila Rumuniju o nameri da izgradi reverzibilnu hidroelektranu Đerdap III. Neophodno je da Srbija proaktivno komunicira s rumunskom stranom o ovom projektu i da obezbedi svu dokumentaciju koja se odnosi na projekat kako bi se omogućila odgovarajuća analiza s naše strane. Takođe ćemo pažljivo razmotriti uticaje na životnu sredinu i na plovidbu na rumunskom delu Dunava, što je posebno važan aspekt s obzirom na to koje su zajedničke odgovornosti, s nacionalnog, evropskog i globalnog nivoa, koje imamo prema zaštiti životne sredine.

• Gasna interkonekcija Srbija-Rumunija dugačka je 86 km s rumunske strane. Obezbeđena je podrška EU za izgradnju ove deonice?

- Investicija povezuje nacionalne sisteme za transport prirodnog gasa Rumunije i Srbije preko transportne magistrale BRUA (Bugarska-Rumunija-Mađarska-Austrija), što je projekat od zajedničkog interesa EU, odnosno tehnološkog čvora Mokrin na teritoriji Srbije. Ukupna dužina gasovoda je oko 100 km, od čega 86 km na teritoriji Rumunije. Gasovod će biti projektovan tako da obezbedi dvosmerni tok gasa od najmanje 1,6 milijardi metara kubnih godišnje. Rumunija i Srbija će uložiti sve napore da identifikuju neophodna finansijska sredstva i da počnu konkretnu izgradnju sledeće godine, a procenjuje se da će investicija biti završena do 2028. Projekat predstavlja veliki korak ka jačanju energetske bezbednosti obe zemlje i ka regionalnoj integraciji tržišta, diversifikacijom pravaca snabdevanja, za dobrobit celog regiona zapadnog Balkana.

• Da li se konkretno radi na boljoj saobraćajnoj povezanosti dve države i šta?

- Ubrzanje realizacije projekata putne i železničke infrastrukture je naš prioritet. U tom kontekstu je vlada Rumunije krajem avgusta 2024. odobrila tehničko-ekonomske pokazatelje za izgradnju auto-puta Temišvar-Moravica, dužine oko 73 km. Rok za realizaciju projekta je 48 meseci. Ovaj auto-put bi se povezao na deonicu puta Vatin-Pančevo. Obnavljanje železničkog saobraćaja između dve države zavisi od odluke srpske države u vezi s rešavanjem finansijskih sporova, jer nacionalne železničke kompanije u Rumuniji čekaju izmirenje dugova iz poslednjih godina kako bi se ponovo aktivirao železnički saobraćaj između dve zemlje.

• Uprkos izazovima, ostaje li Rumunija pri stavu o Kosovu i Metohiji?

- Rumunija ima dosledan stav, zasnovan na principima međunarodnog prava, u pogledu nepriznavanja jednostranog proglašenja nezavisnosti od Prištine. Odgovornost je srpskih i prištinskih vlasti da dođu do sveobuhvatnog i definitivnog rešenja, a naša zemlja se pridružila naporima EU i drugih relevantnih aktera u podršci procesu normalizacije odnosa, kroz pregovore dve strane usmerene na rezultate. Shodno tome, Rumunija u potpunosti podržava dijalog uz posredovanje EU, jedini odgovarajući okvir za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

 

BONUS VIDEO: