POGLEDAJTE IZLAZNOST NA IZBORIMA U DECEMBRU 2023. GODINE I DANAS! Mnogi će se iznenaditi!

Izlaznost u Beogradu do 14 časova je 26,7 posto, u Novom Sadu 30,2, dok je u Nišu 27, 5.

Ono što je iznenađujuće jeste da je izlaznost danas, manja u svim gradovima nego u decembru 2023. godine.

Naime, 2023. godine izlaznost u Beogradu do 14 časova je bila 30,6 posto, u Novom Sadu 30,9, a u Nišu 30,2 posto. 

Gde se sve glasa!?

Lokalni izbori biće održani u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Vršcu, Pančevu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Valjevu, Požarevcu, Jagodini, Užicu i Čačku.

Na birališta će izaći i birači iz opština Bačka Topola, Mali Iđoš, Žitište, Nova Crnja, Novi Bečej, Ada, Kanjiža, Novi Kneževac, Senta, Čoka, Alibunar, Bela Crkva, Kovačica, Kovin, Opovo, Plandište, Apatin, Odžaci, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin, Titel, Inđija, Irig, Pećinci, Ruma, Stara Pazova, Šid, Svilajnac, Boljevac, Arilje, Nova Varoš, Sjenica, Čajetina, Gornji Milanovac, Ivanjica, Vrnjačka Banja, Raška, Tutin, Aleksinac, Svrljig, Bosilegrad, Bujanovac, Surdulica i Preševo.

Biraće se i odbornici u beorgadskim opštinama Čukarica, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Vračar, Zemun, Zvezdara, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.

Glasaće se i na redovnim izborima za odbornike u skupštinama svih pet gradskih opština u Nišu – Medijana, Palilula, Crveni Krst, Pantelej i Niška Banja.

Birači moraju da ponesu na uvid ličnu kartu ili pasoš kako bi dokazali svoj indentitet, a onima koji se u trenutku zatvaranja glasačkog mesta zateknu u redu mora da se omogući da glasaju.

Svakom biraču sprejom se obeležava kažiprst desne ruke i kontroliše UV lampom da se ne bi dogodilo da glasa dva puta, a glasa se iza paravana koji obezbeđuje tajnost.

Birači koji usled nepismenosti, slabovidosti, invaliditeta ili nekog drugog razloga nisu u stanju da sami popune glasački listić imaju pravo da na biračko mesto povedu pomagača koji će umesto njih popuniti glasački listić, onako kako mu odrede.

Ukoliko birači nisu u mogućnosti da glasaju na biračkom mestu usled teške bolesti, starosti ili invaliditeta, potrebno je da o tome obaveste upravu gradske opštine grada Beograda u kojoj ima prebivalište najranije 30. maja, a najkasnije 2. juna do 11.00 časova, odnosno birački odbor na dan glasanja najkasnije do 11.00 časova. 

Na osnovu izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, građani koji su promenili prebivalište posle 3. jula 2023. godine neće moći da glasaju na novoj adresi.

Ko sve učestvuje na izborima?
Na ovim izborima koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke (SNS) izlazi u svim mestima. Tu širu koaliciju u većini mesta sasa šini i Socijalistička partija Srbije (SPS). 

Kada je reč o opoziciji, situacija je komplikovanija. Oko određenih pitanja, kako se zaključuje na osnovu izjava, došlo je razmimoilaženja, i to pre svega oko odluke o tome da li na predstojeće izbore treba izaći ili ih treba bojkotovati. 

Nekoliko stranaka nekadašnje koalicije "Srbija protiv nasilja" izaći će na izbore 2. juna, međutim, najveća stranka nekadašnjeg bloka Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa neće izaći na gradske izbore u Beogradu i Nišu. Ipak, u nekim od 88 mesta hoće.

Beogradske izbore bojkotuje i koalicija NADA, koju čine Nova Demokratska stranka Srbije (Novi DSS) i Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS). 

Na izborima za Skupštinu grada Beograda bira se između 14 lista: "Aleksandar Vučić - Beograd sutra", "Ruska stranka - Srbi i Rusi braća zauvek", "Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić", "Za zeleni Beograd - Kad ako ne sad - dr Dejan Žujović", "1 od 5 miliona - Beogradski front - Ritam grada - Dušan Teodosijević gradonačelnik", "Biramo Beograd - Dobrica Veselinović - Miloš Pavlović", "Mi snaga naroda, prof. dr Branimir Nestorović", "Narodna lista - Ključ za poobedu", "Beograd - Naš grad", "Unija Roma Srbije - Za Beograd", "Beograd je svet(a) - Stranka pravde i pomirenja - Usame Zukorlić", "Dr Savo Manojlović - I ja sam Beograd - Kreni Promeni", "Saša Radulović - Dosta je bilo (DJB) - Rešenje za promenu", kao i "Mi - Glas iz naroda".

Prema Zakonu o lokalnim izborima, izborna komisija u roku od 96 časova od zatvaranja biračkih mesta donosi i objavljuje za sva biračka mesta ukupan izveštaj o rezultatima lokalnih izbora.

Taj izveštaj sadrži podatke o broju birača upisanih u birački spisak, broju onih koji su izašli na izbore, onih koji su glasali, podatke o broju nevažećih i važećih glasačkih listića, kao i broj glasova koji je dobila svaka izborna lista i broj mandata.

Važeći nevažeći glasački listići
Pravo glasa ima danas oko 4.2 miliona birača, Važeći i nevažeći glasački listići predstavljaju bitnu temu u procesu glasanja, a razumevanje pravila je ključno za ispravno učestvovanje u izbornom procesu.

Važeći glasački listić

Glasački listić je važeći kada jasno pokazuje za koga je birač glasao.

Može se smatrati važećim ako birač:

- Zaokruži ili podvuče ime i prezime samo jednog kandidata.
- Zaokruži ili podvuče naziv ili dio naziva samo jedne izborne liste.
- Zaokruži ili podvuče redni broj ispred naziva izborne liste i naziv te izborne liste, te ime i prezime prvog kandidata na toj izbornoj listi.
- Zaokruži ili podvuče ime jednog nosioca izborne liste.
- Zaokruži ili podvuče ime jednog nosioca izborne liste i ime i prezime prvog kandidata na toj izbornoj listi.
- Na listiću precrta jedan ili više rednih brojeva ili naziva izbornih lista, a zaokruži redni broj ispred imena i prezimena kandidata ili liste.

Takođe, važeći listić može sadržavati i komentare, parole i druge poruke, uz uslov da jasno pokazuje izbornu volju birača.

Nevažeći glasački listići

Nepopunjeni glasački listići ili oni koji su popunjeni na način koji ne dopušta jasno i nedvosmisleno utvrđivanje za koga je birač glasao smatraju se nevažećima.

Nevažeći listići uključuju i one na kojima je birač:

- Zaokružio više izbornih lista ili kandidata.
- Zaokružio jednu listu, a podvukao drugu.
- Popunio listić na način koji stvara konfuziju u određivanju izborne volje.

Stoga, kako bi se osiguralo da njihov glas bude pravilno brojan, birači bi trebalo da budu pažljivi prilikom popunjavanja glasačkog listića i slediti upustva za tačno popunjavanje.

Broj birača koji su glasali utvrđuje se na osnovu broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkim kutijama.

Izborna komisija na veb-prezentaciji objavljuje ukupan izveštaj o rezultatima lokalnih izbora i rezultate glasanja za svako biračko mesto.

Neposredno po završetku izbora, izborna komisija dostavlja ministarstvu koje je nadležno za lokalnu samoupravu ukupan izveštaj o rezultatima lokalnih izbora.

Protiv ukupnog izveštaja o rezultatima lokalnih izbora podnosilac proglašene izborne liste i birač mogu podneti prigovor izbornoj komisiji u roku od 72 časa od objavljivanja ukupnog izveštaja na veb-prezentaciji.

Kada je reč o raspodeli mandata, u tome mogu učestvovati samo izborne liste koje su dobile najmanje tri odsto glasova od broja birača koji su glasali, a mandati se raspodeljuju sistemom najvećeg količnika.

To znači da se ukupan broj glasova koji je dobila izborna lista koja učestvuje u raspodeli mandata podeli svakim brojem od jedan do broja odbornika koji ima skupština.

Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini tako da izbornoj listi pripada onoliko mandata koliko ima svojih količnika među najvećim količnicima svih izbornih lista koje učestvuju u raspodeli.

Broj najvećih količnika je broj odbornika koji ima skupština.

Ako dve ili više izbornih lista dobiju količnike iste vrednosti na osnovu kojih se raspodeljuje mandat, prednost ima izborna lista koja je dobila veći broj glasova.
Kada je reč o listama nacionalnih manjina, njima za osvajanje odborničkih mesta nije potreban cenzus od tri odsto.

Izborna komisija u roku od sedam dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima lokalnih izbora rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za odbornike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste i izdaje uverenja o izboru za odbornika.

Mandat odbornika počinje da teče onog dana kada je potvrđen, a o njegovom potvrđivanju odlučuje skupština na konstitutivnoj sednici.