INTERVJU: Stojan Radenović, akademik i čuveni matematičar, u osvrtu na tri dana divljanja đilasovaca u parlamentu - Žalim opoziciju, nema im pomoći

Stojan Radenović (76), koji je kao najstariji poslanik bio u ulozi predsedavajućeg na konstitutivnim sednicama Skupštine Srbije, dok za predsednicu parlamenta sinoć nije izabarana Ana Brnabić, kaže da mu nije bilo nimalo teško uprkos nepriličnom ponašanju opozicije okupljene oko liste Srbija protiv nasilja Dragana Đilasa što je uključivalo i nasrtanje, udaranje, dobacivanje, vređanje, lupanje Poslovnicima, galamu. U razgovoru za Republiku i Srpski telegraf Radenović, koji je, inače, svrstan među 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike i zahvaljujući čijim radovima je i Beogradski univerzitet svrstan među 300 najboljih na Šangajskoj listi, priznaje da on opozicionare zapravo žali jer su takvim postupcima pokazali političku nemoć.

- Kad je čovek nemoćan i ako je primitivan, on to pokaže. Naročito u borbi za neki lični interes. Tu je i idolopoklonstvo prema prema kolektivnom zapadu. Kao stariji čovek od 76 godina, iskusan u prirodnim naukama, razumem ih u potpunosti. Meni je, zapravo, žao što su ljudi u opoziciji takvi. 

Niste bili neprijatno iznenađeni? Ili se u nekim trenucima pitali - šta mi je ovo trebalo? 

- Nisam bio uopšte iznenađen. Čak i onom njihovom žestinom. Kako sam već rekao, zahvalan sam predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Ani Brnabić što su mu dozvolili da ih podržim. Pazite, državnost je najvažnija stvar političkog delovanja. U Srbiji su se, što se tiču politike, formirale dve staze. Jedna je utemeljena, oslanja se na srpsku državnost od srednjeg veka i nju predstavlja predsednik Vučić, vizionarski. I ponoviću, većina ljudi na planeti je obična i rade normalne stvari. Talentovani ljudi u sportu, nauci rade ono što obični ne mogu. A vizionari kao što je Vučić rade stvari koje ostali ne mogu da vide. Tako da ja opoziciju razumem, oni to prosto ne mogu da vide. 

Nije Vas iz takta izbacilo ni obraćanje Miloša Parandilovića iz Srbija protiv nasilja, iako Vam se obraćao sa "ti", urlao, govorio da bi trebalo da pognete glavu, da će Vas se i unuci stideti?

- On meni može da bude unuk. On je pokazao kakav je i on bi trebalo da razmišlja o tome. On mene nije uvredio, moji stavovi i mišljenja su takvi da ne postoji niko ko može da me uvredi. Možete samo suprotno da mislite od mene. Kao i Marinika Tepić. U najmanje 14.000 radova na planeti pominjenje se moje ime, zapravo ime Srbije. I to je ta državnost. Ljudi u naučnim centrima širom sveta znaju za Srbiju. A on dečko tek treba da uči. Ne treba mu zamerati, treba sam da shvati, ima vremena.

Foto: Tanjug

Imate razumevanja i za haos koji su izazivali?

- Da. Razumem i takvo njihovo ponašanje. Oni ne mogu da pobede na izborima. Dobili su izvestan broj poslaničkih mandata. ali ne mogu da formiraju nikakvu vlast. Nemaju ugled u narodu. I onda traže pomoć sa strane. Oni su čak izmislili pojam krađe izbora. To će se proučavati. Nažalost Proglas i određen broj intelektualaca to podržava. Međutim, da su imali ijedan dokaz za to i da su ga pokazali stranim delegacijama ili u Evropskom parlamentu onda bi oni jedva dočekali da protiv Srbije donose razne kvalifikacije, deklaracije... što bi koristili dalje za pritsike i ucenjivanje i oko KiM,  Republike Srpske.... Ja sam im to predočavao. 

Naučili su ili bi pali na popravnom?

- Ne shvatam ja to čak ni mnogo tragično jer oni nemaju drugi izlaz.  Meni su dobacivali razne stvari misleći da će da me uvrede. Ali ja sam stabilna ličnost još odavno. Zato se bavim matematikom. U svim tim diskusijama oni nisu naveli da je urađeno išta dobro u poslednjih 10-12 godina. Idu u Strazbur, Brisel, Berlin da se žale, a ne shvataju da ti evropski zvaničnici njih preziru. Kada neko nešto uradi, ja tražim uzroke što je to uradio. Nisam mogao ni da im pomognem, pravo da vam kažem. 

Zašto?

- Sve se zasniva na mržnji prema jednom čoveku, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Naša staza utabana je vekovima, od Nemanjića, despota Stefana Lazarevića, kneza Miloša...Postoje dve Srbije - jedna manja, koja nema kapacitet za državnost, i druga, većinska koja za to ima kapacitet. Vučić je ustvari nastavak borbe Nemanjića, despota Stefana Lazarevića, kneza Miloša. Politika je prepucavanje činjenicama. Politika je strategija oko nacionalnih pitanja, kao što je u našem slučaju KiM, to je ideja, plan, program kako da se nešto napravi, popravi, gradi. A ne služenje izmišljotinama. +

 

 

BONUS VIDEO