ZLATIBORA ŽIVOG SPALILI PRED SUPRUGOM! Jeziva svedočanstva Srba koji su preživeli napad razularene šiptarske mase!
Sećam se vatre na svim stranama, užasnog dima koji je dolazio iz kuće, sećam se vatre u Crkvi Svetog Nikole i jednog od najlepših ikonostasa u SPC koji nam je goreo pod nogama, kaže novinar Živojin Rakočević
Golgotu koju je preživeo srpski narod u pogromu 2004. najbolje su opisali ljudi koji su tog 17. marta bili na licu mesta. Novinar Živojin Rakočević, svedok martovskog pogroma i napada na Čaglavicu, u to doba glavni i odgovorni urednik Radija Kim, podseća na ranjavanje Jovice Ivića iz Čaglavice i objavljivanja lažne vesti RTK da su se u selu Čabre na Ibru utopila albanska deca jer su ih, navodno, u reku bacili Srbi.
- Taj pečat stoji u našim životima. Gradovi su hermetički zatvoreni za Srbe, obrisani etnički. Vrlo je teško obuhvatiti svu širinu talasa nasilja koji nas je pogodio 17. marta jer nema nijednog segmenta našeg života koji nije fatalno pogođen tim zaštrašujućim udarcem i, mogu slobodno reći, najvećim evropskim nasiljem koje se dogodilo u miru - kaže Rakočević.
Izgoreli krst za generala Džonsona
Kada su pripadnici Kfora na kraju obuzdali razularene Albance, iza njih je ostala pustoš. Otac Sava Janjić je komandantu južnog krila NATO Gregoriju Džonsonu poklonio komadić zapaljenog krsta iz zapaljene crkve u Prištini.
- Gospodinu Džonsonu dao sam komadić zapaljenog krsta iz prištinske crkve, to je jedan nagoreli anđeo - da ga, kao zalog, podseća na sve što se ovde desilo. Ovde se uništavaju najveće svetinje pravoslavne umetnosti - rekao je Sava Janjić.
PONIŽAVANE IKONE
Prema njegovim rečima, ko god je preživeo pogrom taj dan će doživotno ostati ucrtan u njegovo pamćenje.
- Sećam se tog instinkta ljudi da se preživi, sećam se vatre na svim stranama, užasnog dima koji je dolazio iz kuća u koje sam nekada ranije ušao i pored kojih sam prolazio, sećam se vatre u Crkvi Svetog Nikole i jednog od najlepših ikonostasa u SPC koji nam je goreo pod nogama, sećam se Bogorodice Ljeviške u mrljama, Deviča, od kog su ostali samo zidovi i nešto krova iznad crkve. Sve je to jedna slika koja je zaista upečatljiva, koja svakog trenutka boli jer se posle razaranja teško čovek oporavlja, ali život opet nalazi odgovore i traži da se borimo - izjavio je Rakočević.
Nezaboravna je i tragedija Zlatibora Trajkovića, kog je razularena šiptarska masa spalila naočigled njegove supruge.
- Čitava sela su nestajala, nema više Svinjara. Ne mogu, a da se ne setim one svinje u Obiliću koja je obešena u kući Todorovića. Bilo je mnogo zločina u tom Obiliću. Taj 17. mart predstavlja pečat i trag, ali i opomenu šta sve može da se desi ako zlo odluči okrene protiv ljudi koji ne pružaju otpor - istakao je Rakočević.
Hteli da dižu spomenik kolovođi terorista
Rulja koja je popalila srpsko povratničko selo Belo Polje kod Peći, čijeg je predvodnika hicima iz pištolja usmrtila jedna američka policajka, skrenula je od sela prema groblju, otvarala, lomila i iz zemlje izvaljivala stare nadgrobne krstače. Paradoksalno je da su, kasnije, "heroju" koji je ubijen pokušali da podignu spomen-obeležje i to na mestu pogibije, između sela i crkve koju su spalili i groblja koje su uništili - ispričao je Rakočević.
OSEĆAJ NEMOĆI
Gordana Đorić iz Udruženja žena Avenija tog 17. marta bila je u Čaglavici na protestu s učenicima zbog prethodnog ranjavanja jednog od srpskih đaka iz te škole.
- Tog dana se takođe održavao protest, kao i prethodnih dana, i odjednom smo čuli pucnje, a onda sam videla iz pravca Prištine, na Veterniku, ne samo na putu već i s leve i s desne strane puta ogroman broj ljudi koji je nadolazio. Nisam mogla da verujem. Bile su hiljade ljudi. Nismo znali šta se događa. Kada smo ponovo čuli pucnje, videli smo da jedna kuća na početku Čaglavice gori i odjednom više nije bilo straha, samo smo pokušali da se organizujemo i branimo. Muškarci su uzeli letve s ograde i polako krenuli prema toj velikoj grupi da bi je sprečili da uđe unutar sela, da ne pali kuće i ne ubija. Pored mene su bile članice mog udruženja. Tog dana osetila sam veliku nemoć, naročito kada sam u jednom trenutku ostala iza blokade puta daleko od svojih - priseća se Gordana Đorić, koja takođe napominje da se ovi događaji nikada ne mogu zaboraviti.
Bivši predsednik opštine Gračanica Srđan Popović pojasnio je da je martovski pogrom tragičan, kako po svom obimu tako i po nečinjenju međunarodne zajednice.
- Najtragičnije je što su u pogromu uništeni i ljudski životi. Nesreća i pogrom 17. marta 2004, koji su pogodili ovaj prostor, ne bi se mogli opisati nedeljama. Mi još srećemo ljude čije su priče iz pogroma neispričane, vidimo i slušamo stradale koji nisu ni stigli do pravde ili nadoknade svoje uništene imovine. Mi se i danas nadamo da će naše umetničko i kulturno blago koje je opljačkano i odneseno doći nekako do nas. Sasvim je jasno da je pogrom obeležio naše živote i ni danas nije izbledeo u našim životima. Svaka nepravda čeka da ugleda lice pravde, svako uništeno selo čeka svoje povratnike, svaka neobnovljena crkva čeka da se u njoj služi liturgija. Reklo bi se da je ovo situacija u kojoj nema izlaza i rešenja, ali nije i ne može biti tako jer ovaj narod, naša država, naša hrišćanska savest i, više od svega, naše žrtve, kažu obnavljajte život - rekao je u Srđan Popović.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)