DOSIJE UBISTVA ĐINĐIĆA (5)! Ovo su bile pozicije ''zemunaca'' u vreme atentata na premijera!

Nekadašnji šef Uprave kriminalističe policije, Mile Novaković, ujedno i čovek koji je vodio istragu o zločinima ''zeminaca'', opisao je u svojoj knjizi ''Državo, ruke u vis'' da je atentat na premijera Zorana Đinđića koji je izvršen 12. marta 2003. godine pripremljen "na brzinu, u žurbi, u strahu, ali vrlo precizno smišljeno".

Kako Novaković navodi i opisuje, tog dana se znalo ko šta radi, gde i kako.

- Nešto pre 11 sati Zvezdan Jovanović, oficir JSO, Aleksandar Simović i Ninoslav Konstantinović došli su pasatom pančevačke registracije i zatamnjenih stakala, ispred zgrade Geozavoda u Gepardovoj 14. Vozio ih je Vlada Milisavljević Budala - piše Novaković u knjizi i navodi da su mesto odakle će pucati izabrali tri dana ranije, dok su stanarima zgrade rekli da izvode molerske radove.

Foto: Printscreen

- Na parkingu ispred zgrade mesto je čuvao Milan Jurišić Jure, u drugom autu. Dosta arogantno je odbijao od tog mesta zaposlene ili komšije, koji su hteli da se udenu. Simović je u crnoj torbi nosio pušku, municiju i ćebe. I namotan kotur kablova. Zvezdan se mirno smestio u stolicu pored otvorenog prozora. Prebacio je preko simsa šareno ćebe, kupljeno dan ranije. Konstantinović je imao zadatak, kao telefonska centrala, da javi šta se zbiva. Nije se javio. Znači, sve je bezbedno.

- Mile Luković i Sretko Kalinić su čučali dole, kao prva linija obezbeđenja. Dušan Spasojević je kružio oko zgrade Vlade, mostom, do Novog Beograda. Legija je sedeo u šteku na Novom Beogradu, a Miloš Simović je kod Rudog čekao da se javi bratu kada kolona prođe.

Foto: www.profimedia.rs

Novaković je u svojoj knjizi preneo i reči Zvezdana Jovanovića tokom istrage.

- Prozor je otvoren i stavljeno ćebe. Sedeo sam u nekoj fotelji. Ništa nismo jeli. Samo sam pušio i cigarete gasio u nekoj kutiji, koju sam držao u džepu. Možda mi je ispao neki pikavac... Pušio sam davidov... Puška je bila naslonjena pored mene, niko nije mogao da je vidi. Cev je malo virila... Zaustavlja se Đinđićev auto, a momak iz obezbeđenja iznosi štake. Ne mogu da pucam od tog momka. Tek se stvara pozicija za pucanje kada Đinđić dolazi do ulaznih vrata. Čudno je okrenut, nekako sa strane. Ne znam tačno koja je njegova pozicija, ali to je delić sekunde, momenat za pucanje. Pucam jednom. Hoću na potvrdim pogodak. Pucam drugi put. Ne znam kako je povređen taj momak. Prvi pogodak je siguran. Nije mi bila namera da pogodim tog momka. Moguće da je ušao u putanju drugog metka - ispričao je Zvezdan Jovanović tom prilikom Novakoviću i Miloviću.

Foto: printscreen

Nakon obavljenog posla "zemunski klan" se se razbežali i posakrivali u takozvane, štekove.

- Posakrivali su se širom Beograda, slaveći svoju pobedu i naivno očekujući pad vlasti i nove prijatelje, za nove položaje. Stigao je u večernjim satima kontraudar države - objavljena je poternica za desetak "zemunaca" s njihovim fotografijama. Senzacija je bila što je počasno mesto na njoj zauzeo Milorad Luković, od svih od milošte zvan Legija, prva perjanica "crvenih beretki".

Podsetimo, za ubistvo Zorana Đinđića su osuđeni Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac, dok je još desetorica saučesnika kažnjeno.

Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, inače označeni kao vođe ''zemunskog klana'' i organizatori atentata, ubijeni su u policijskoj akciji ''Sablja''.

BONUS VIDEO