TOKOM PRETHODNIH 30 GODINA SVE VIŠE GLASAČA OSTAJE KOD KUĆE! Evo kada je zabeležena REKORDNA POSETA BIRAČKIM MESTIMA - a onda preokret i nagli pad!

U Srbiji se danas održavaju izbori za poslanike Skupštine Srbije i Skupštine Vojvodine, kao i lokalni izbori u 65 opština i gradova, uključujući i Beograd, a kako pokazuju podaci izlaznost birača na parlamentarnim izborima u Srbiji postigla je istorijski maksimum, već na prvom glasanju za narodne poslanike.

Podsećanja radi, relativno visoka izlaznost obeležila je izborne cikluse do 2000. godine.

Izlaznost na parlamentarnim izborima u Srbiji od 1990. godine

Najveća izlaznost zabeležena je 9. decembra 1990. godine, na prvim višepartijskim izborima. Tada je više od pet miliona birača, tačnije 5.030.440, izašlo na birališta, što je činilo 71,49 odsto od ukupno 7.036.303 upisana birača. 

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 20. decembra 1992, izlaznost je bila nešto niža u poređenju s prethodnim izborima, smanjivši se s preko pet miliona na 4,7 miliona glasača.

Ipak, s obzirom na manji broj upisanih birača u birački spisak u odnosu na 1990. godinu, procenat izašlih birača ostao je relativno stabilan na nivou od 69,72%.

Naredni parlamentarni izbori održani 19. decembra 1993. godine obeleženi su daljim smanjenjem izlaznosti, sa 8,4% manje u odnosu na prethodnu godinu.

Na birališta je izašlo 4,3 miliona punoletnih građana, što je iznosilo 61,34% u odnosu na ukupno upisanih 7.010.389 birača.

Prvi redovni izbori za narodne poslanike u Skupštini Srbije održani su 21. septembra 1997. godine, a deo opozicionih stranaka bojkotovao je izbore.

Izlaznost je dodatno opala, sa 4,1 milion građana koji su iskoristili biračko pravo, što je iznosilo 57,47% u odnosu na ukupno upisanih 7.210.386 građana.

Foto: Shutterstock

Preokret 2000. godine

Na sledećim parlamentarnim izborima, održanim 23. decembra 2000. godine, zabeležen je prvi put manji od četiri miliona glasača.

Od ukupno 6.508.856 punoletnih građana, njih 3.752.170 iskoristilo je pravo glasa, što je iznosilo 57,64% od ukupnog broja birača.

Izbori za drugi saziv parlamenta nakon petooktobarskih promena, održani 28. decembra 2003. godine, pokazali su blagi porast izlaznosti u odnosu na prethodne izbore, sa 58,75% od ukupno 6.511.450 upisanih birača.

Vanredni parlamentarni izbori 21. januara 2007. godine označeni su većom izlaznošću, premašivši četiri miliona birača (4.033.586), što je iznosilo 60,62% od ukupnog broja upisanih građana. To je bio prvi put od 1997. godine da je premašena ta brojka.

Zatim, parlamentarni izbori održani 11. maja 2008. godine imali su sličan trend s više od četiri miliona glasača (4.141.176), a procentualna izlaznost iznosila je 61,35%.

Međutim, parlamentarni izbori, održani 6. maja 2012. godine, pokazali su pad ispod četiri miliona birača (3.912.904) i procentualnu izlaznost od 57,80%, što je bilo za 3,5% manje u odnosu na izbore iz 2008. godine. 

Nakon 2012. godine, izlaznost na parlamentarnim izborima u Srbiji nije prešla 59%.

2014. godine zabeležena najniža izlaznost

Parlamentarni izbori, održani 16. marta 2014. godine, obeleženi su najnižom izlaznošću do tada, gde je 53,09% od ukupnog broja birača (3.592.375 građana) iskoristilo svoje biračko pravo.

Nakon toga, izbori održani 24. aprila 2016. godine beleže blagi porast izlaznosti, sa 56,07% (3.778.923 glasača).

Međutim, najniža izlaznost zabeležena je na redovnim parlamentarnim izborima 21. juna 2020. godine, gde je bojkot većeg dela opozicije rezultirao izlaznošću od svega 48,93% (3.221.908 birača).

Značajan porast izlaznosti zabeležen je na trinaestim izborima za narodne poslanike, održanim 3. aprila 2022. godine, gde je 58,6% (3.810.559 građana) iskoristilo svoje biračko pravo. 

Za parlamentarne izbore građani se opredeljuju za jednu od 18 izbornih lista na kojima je predloženo 2.817 kandidata za 250 mesta u parlamentu.

Za Skupštinu Vojvodine takmiči se 13 izbornih lista za 120 poslaničkih mesta, a za Skupštinu Grada Beograda 14 izbornih lista za 110 odborničkih mesta.

Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta u nedelju u 20.00 časova.

U vreme predizborne tišine na javnim skupovima, u elektronskim i štampanim medijima ne smeju se objavljivati procene rezultata izbora, javno predstavljati kandidati za narodne poslanike, njihovi programi i slično, a ovo se odnosi i na portale koji su registrovani kao mediji.

Svaki građanin glasa na biračkom mestu na kojem je upisan u birački spisak, a može da glasa samo uz važeću ličnu kartu ili pasoš. Poželjno je, ali nije obavezno, predati i poziv za glasanje.

Ukoliko se neko zatekne na biračkom mestu prilikom zatvaranja biračkog mesta ili neposredno ispred, biće mu omogućeno da glasa.