OBRAZI DEBLJI NEGO ĐONOVI, ŠOKANTNE DEPEŠE AMERIČKIH AMBASADORA: Šta smo sve iz Vikiliksa saznali o bivšoj vlasti i sadašnjim opozicionim liderima

Zahvaljujući Džulijanu Asanžu i Vikiliksu, saznali smo šokantne podatke o srpskim ministrima, liderima i funkcionerima stranaka, onima koji su nekada bili na vlasti, a danas su opozicija. Kada su procurile depeše, kada su se pojavili izveštaji stranih diplomata u Srbiji, postalo nam je jasno s kim smo imali posla i kako su neki, zajedno sa strancima, lomili kičmu svojoj zemlji.

Za početak, puna im bila usta Kosova i Metohije, međutim, pred strancima su pričali drugu priču. Većina tadašnjih političara koji su se nešto pitali, kako pokazuju izveštaji američkih i drugih diplomata, bez razmišljanja je bila spremna da proda veru za večeru.

Đilas priznao Manteru: Moj plan je više marketinški nego realan?!

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

- Kako piše Vikiliks, Đilas se 13. avgusta 2009. sastao sa američkim diplomatama, kojima je rekao da je nezadovoljan ponašanjem ruskog ambasadora Aleksandra Konuzina.

Upitan o predstojećoj poseti premijera Rusije Dmitrija Medvedeva Srbiji, rekao je da pokušava da smanji ulogu u tome zbog Konuzina. Demantovao je da DS radi na približavanju Srbije Rusiji, a na ručku u francuskoj ambasadi izjavio da Rusi ni u svojoj zemlji nisu izgradili metro 30 godina, pa nema šanse ni u Srbiji.

- Ambasador SAD u Beogradu Kameron Manter napisao je da "Đilasu mogu da budu otvorena vrata za premijersko mesto umesto bezbojnog i neprimetnog Mirka Cvetkovića".

- U depeši od 19. marta 2009. Manter navodi da mu je Đilas rekao da je njegov plan za razvoj Beograda "više marketinški nego realan".

Ne brinite ništa, Jeremić igra za NATO

Foto: ATAImages

- U poverljivom dopisu od 6. 9. 2007. navodi se da je Jeremić na zatvorenoj sednici Severnoatlantskog saveta u Briselu rekao da se zalaže za "punopravno članstvo Srbije u NATO". Pola godine kasnije, tadašnji američki ambasador u Beogradu Kameron Manter piše Stejt departmentu da ne treba da ih brine Jeremićeva nacionalistička retorika jer je on zapravo igrač NATO.

- Jeremić se ambasadoru Manteru žalio da upravo dolazi sa sastanka s Tadićem, na kojem je Tadić bacio pepeljaru na njega, iznerviran zbog pisma generalnog sekretara UN Ban Ki Muna.

- U privatnom razgovoru s američkim ambasadorom, prema belešci od 22. oktobra 2008, Jeremić je priznao da će srpske vlasti "morati da prihvate bilo kakav ishod pregovora" o zameni Unmika misijom Euleksa, a da će onda "morati to da predstave kao uspeh Srbije".

Tadić tražio od stranaca pomoć u kampanji

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

- Tadić je 11. decembra rekao američkom ambasadoru da se nada da ćemo se uzdržati od javnih izjava kojima povezujemo izbore i Kosovo. On je primetio da je francuski ministar spoljnih poslova Kušner nedavno prokomentarisao da će Evropa odložiti proglašenje nezavisnosti da bi potpomogla Tadićeve izborne šanse - "to može biti tačno", rekao je predsednik, "ali je bolje da to strani lideri ostave neizgovorenim zarad njegove kampanje".

- U privatnim susretima s izaslanicima Poltom i Viznerom naglasio je da će dan nakon odluke o statusu Kosova početi s jačanjem odnosa s tri ključna stuba srpske spoljne politike - SAD, EU i, kako Polt navodi, neizbežno Rusijom. "Njegova je ispravna namera da prihvati neizbežnost nezavisnosti Kosova", zaključio je Polt.

- Godine 2008. Boris Tadić, tada predsednik Srbije i DS, raspisao je vanredne parlamentarne izbore zbog raskola njegove partije s grupacijom oko DSS. Iako je lista predvođena DS pobedila na izborima, nije osvojila dovoljan broj glasova/poslanika da samostalno formira vladu. SPS ima najbolju pregovaračku poziciju i može da odluči da li će s DS ili uz DSS i SRS formirati vladajuću koaliciju. U takvoj atmosferi Tadić, kako otkrivaju dokumenti, za pomoć u sastavljanju koalicije nije se obraćao samo Evropi već i Turskoj. To je potvrdio i njegov tadašnji spoljnopolitički savetnik Jovan Ratković, koji u vreme pregovora o sastavljanju vlade Amerikancima otkriva (depeša 08BELGRADE509, 23. maj 2008) da je Tadić zamolio predsednika Turske Gula da nagovori Sulejmana Ugljanina, koji se u to vreme nalazio u Ankari, da se pridruži proevropskim snagama.

Ugljaninov odgovor, prema izveštajima, bio je pozitivan. Naslućuje se, kako se navodi, da je tursko nagovaranje Ugljanina naplaćeno strateškim partnerstvom Srbije i Turske uprkos silnom turskom lobiranju da nezavisno Kosovo uđe u međunarodne organizacije.

Dinkićeve konsultacije s Amerima

Foto: ST/E. ČONKIĆ

- Potpredsednik Vlade Dinkić sastao se s američkim ambasadorom Manterom 11. jula 2008. On je podvukao potrebu za odobrenjem UN za EU misiju na Kosovu i zatražio od SAD nagoveštaj koja bi bila najbolja diplomatska strategija za to, navodi se u izveštaju i dodaje da je Dinkić rekao da će "preko njega mrtvog posao s gasom (ruska kupovina NIS) biti realizovan u dotad ugovorenom obliku".

- Posle formiranja vlade 2008. neki državni funkcioneri, kako ukazuju američke depeše, nastavili su da podnose izveštaje ambasadi SAD, dok su neki poput Mlađana Dinkića, tada vicepremijera i lidera G-17 plus, imali zanimljive konsultacije s Amerikancima. On ih je pitao kakvu strategiju da primene oko Kosova, sugerišući da je najbolji način da se reši pitanje duga Kosova Svetskoj banci da ga banka prebaci Kosovu i da potom samo obavesti srpsku vladu (depeša 08BELGRADE684).

Borko Stefanović molio da se zbog izbora odloži priznanje

Foto: ST/D. KADIĆ

U depešama je otkriveno da je Stefanović u vreme dok je bio šef pregovaračkog tima za Kosovo molio SAD da odlože priznanje srpske pokrajine do okončanja drugog kruga predsedničkih izbora. Time je hteo da zaštiti Borisa Tadića, tadašnjeg lidera DS, i omogući mu izbornu pobedu. Stefanović je obećao Vašingtonu da će Tadić osnažiti veze Srbije i Zapada.

Ponoš glavni za vezu sa NATO

Foto: ATA Images

Zdravko Ponoš bio je, izgleda, glavni operativac bivšeg režima za zakulisno uvođenje države u NATO.

General Ponoš je nedvosmislen oko strateške opredeljenosti srpskih oružanih snaga ka konačnom učlanjenju u NATO, stoji u depeši 06BELGRADE880 od 2. juna 2006.

Dnevni red Vlade prvo slat u ambasadu

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nekoliko navrata je govorio o ogromnom uticaju koje su strane diplomate imale na Vladu Srbije. Kako je naveo, kod svih važnijih pitanja dnevni red Vlade je prvo išao na odobrenje u zapadne ambasade, a onda bi bio i menjan ako im ne bi odgovarao, zbog čega su sednice ponekad i odlagane.

BONUS VIDEO