SPORAZUMI SA KINOM PRILIKA ZA SRBIJU: "Ovakve dogovore do sad je postigla sa "dvadesetak" država, to govori o poverenju"

Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije (PKS) rekao je da je potpisani Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom prilika za Srbiju, imajući u vidu da Kina ima tako potpisanih sporazuma sa "dvadesetak" država.

On je za Tanjug rekao da, kada se govori o privredi Srbije, to je jedna prilika, ali nosi i određene rizike.

- Vlada Republike Srbije, koja je i bila inicijator ovog sporazuma, uspela je da smekša tu inicijalnu poziciju Kine, koja je govorila o tome da 95 odsto svih proizvoda koji su predmet trgovine treba odmah da budu liberalizovani, a pet odsto da budu izuzeti od toga. Vlada je uspela da to spusti na 10 odsto, da bude izuzeto od liberalizacije - rekao je Stanić.

On je rezervisanost prema ovakvim ugovorima objasnio primerom sa sporazumom o slobodnoj trgovini koji Srbija ima potpisan sa Turskom, koja je inače neto uvoznik, a taj sporazum je povećao deficit u razmeni sa tom zemljom.

- Sa druge strane Kina je veliki, ogroman neto izvoznik i teško je imati suficit u razmeni sa Kinom. Od zemalja koje imaju suficit u razmeni sa Kinom čini mi se da su samo Švajcarska i Australija, od 193 zemlje u svetu - rekao je Stanić.

On ističe to što je vlada postigla određene mere zaštite domaće privrede, ukoliko bi naglo počeo da raste uvoz iz Kine, time što bi se, ukoliko bi se pokazalo da to ugrožava domaću proizvodnju, moglo vratiti na carinske stope za te određene artikle ili grupe proizvoda, na nivo kao što je bilo pre potpisivanja sporazuma. Stanić je podsetio da je ovim sporazumom obuhvaćeno 10.400 proizvoda a oko 1.000 proizvoda su izuzeti, za koje će ostati carine, pre svega iz poljoprivredne delatnosti i industrije, koje su od strateškog značaja za zemlju.

- Sa druge strane, oko 60 procenata, dakle nekih 6.000, biće odmah liberalizovano stupanjem na snagu. A tih 3.500 proizvoda će ostati da se fazno liberalizuje u periodu pred nama od pet, 10, 15 godina - rekao je Stanić.

On je naveo da Srbija u Kinu najviše izvozi bazne metale, bakar, koncetrate bakra i poluproizvode od bakra, a što se tiče izvoza poljoprivrednih proizvoda na kinesko tržište, Stanić smatra da smo mi nekonkurentni na tom tržištu, zbog velike geografske distance, male ekonomije obima i značajnih carina.

Foto: Printscreen/https://www.instagram.com/buducnostsrbijeav/

 

Stanić je nabrojao smrznuto meso, govedinu, ovčetinu, svinjetinu, živinsko meso i određene vrste rashlađenog i smrznutog voća kao neke od artikala koji će se štititi carinama i dalje.

- Određeni tekstilni proizvodi, duvanski proizvodi, razne vrste konditora, hrana za bebe, na primer. To je kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima. Kada govorimo o industrijskim proizvodima, onda bi tu bili određeni poluproizvodi od obojenih metala i jedan deo tekstila. Svakako tu bi bile i određene grupe proizvoda u oblasti uređaja, aparature - naveo je.

Govoreći o srpskom izvozu na kinesko tržište, on je rekao da je po procenama oko 500 miliona Kineza srednja klasa, koja ima značajnu kupovnu moć, a prosek BDP-a po galvi stanovnika Kine je blago iznad srpskog. Upitan da prokomentariše to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će naredne godine posetiti više afričkih zemalja, Stanić je ocenio da je u pitanju potreba diversifikacije spoljne trgovine.

- Kada govorimo o afričkom tržištu, ono je brzo rastuće. Bilo je organizovano nekoliko tih delegacija, političko-poslovnih, koje su išle dole u Angolu, Keniju, Egipat, upravo da bi se stvorio dodatni prostor za naš izvoz, da ne bi previše, iako smo mi dominantno orijentirani na evropsko, da ne bi previše zavisili od tog tržišta, koje može u određenim segmentima da se promeni - rekao je on i dodao da su u pitanju mnogoljudne zemlje gde nije teško biti konkurentan, jer one same imaju ograničenu sopstvenu proizvodnju.

Stanić je naveo da se na afrička tržišta, pored robe, mogu izvoziti i određeni građevinski radovi, a kako mnoge od tih zemalja ulaze u digitalizaciju to može da bude prilika i za srpske informatičare.

- Nismo samo mi zainteresovani za to tržište. Sada postoji nešto što se opet zove jagma za Afrikom, zato što je veliko tržište, vrlo prosperitetno, a opet sa druge strane mnoge zemlje pokušavaju da tu nametnu svoje poslove, svoje kompanije da dole posluju, imajući u vidu da sve više postaje ograničena saradnja između velikih privreda, kao što su, na primer, Amerika i Kina, jer zbog političkih razloga oni se polako razilaze. A samim tim i Evropa, u okviru koje smo mi, imajući u vidu da mora da smanjuje zavisnost od Kine, ona deo te saradnje mora prebacivati na neko novo tržište, američko je dosta prezasićeno, pa samim tim Afrika dolazi u obzir - zaključio je.

BONUS VIDEO