DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE TEMA SAMITA BERLINSKOG PROCESA: U Tiranu stižu i Makron i Šolc, kakva su očekivanja?

Samit Berlinskog procesa prvi put ove godine održava se van okvira Evropske unije, a domaćin liderima Balkana i EU, među kojima su predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen, kao i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, biće albanski premijer Edi Rama.

Jedna od glavnih tema, očekuje se da bude dijalog Beograda i Prištine, posle sukoba u Banjskoj.

Prištinu će, kako je ranije najavljeno na Samitu predstavljati Aljbin Kurti, a Beograd Ana Brnabić. Tokom dve sesije, lideri ce razgovarati o perspektivi regiona, njegovom ekonomskom osnaživanju i integraciji u fazama, a EU ce još jednom izneti svoje stavove o evropskom putu Zapadnog Balkana.

Prva sesija nosi naziv "Integracija regiona u jedinstveno tržište i unapređenje konvergencije sa EU", dok će lideri na radnom ručku razgovarati na temu "Dobrosusedski odnosi i bilateralna pitanja: Ka novoj evropskoj paradigmi".

Foto: Printscreen

Druga sesija je "Podrška zelenoj i digitalnoj tranziciji na Zapadnom Balkanu: Izazovi i mogućnosti za ulaganja i rast".

Najavljeno je da će u okviru Samita biti potpisan sporazum o priznavanju stručnih kvalifikacija između zemalja regiona, i održana inauguracija Koledža Evrope, čiji je rektor Federika Mogerini.

Na zajedničkoj konferenciji Rama, fon der Lajen i Mišel

Kako je navedeno u agendi Samita, na zajedničkoj pres konferenciji obratiće se Edi Rama, Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel.

Berlinski proces je pokrenula nemačka kancelarka Angela Merkel 28. avgusta 2014. godine, a prva konferencija održana je u Berlinu, a ima za cilj da spoji zemlje Zapadnog Balkana (Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Albaniju) sa devet članica EU i Velikom Britanijom, institucijama Evropske unije, međunarodnim finansijskim institucijama i regionalnim inicijativama za saradnju.

Foto: Tanjug/AP

Šefovi vlada sastaju se na samitima u različitim evropskim gradovima, resorni ministri razgovaraju o posebnim temama, a regionalne inicijative za saradnju rade na usaglašavanju detalja.

Berlinski proces je međuvladina inicijativa čiji je cilj povezivanje zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije na njihovom putu ka članstvu u EU i pomoć da međusobne veze grade na bazi evropskih vrednosti.

U Berlinskom procesu fokus je na standardima u skladu s pravnim tekovinama EU.

Tržište od 18 miliona ljudi

Čine ga sve zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije, a deo su Berlinskog procesa: Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina,Crna Gora i Albanija, što je tržište od 18 miliona ljudi.

Na dosadašnjim Samitima su potpisani sporazumi o međusobnom priznavanju ličnih karata, univerzitetskih diploma i profesionalnih kvalifikacija. Ranije dogovorena saradnja u oblasti saobraćaja, energetike, ekologije, digitalizacije i rominga.

Glavna dostignuća Berlinskog procesa su: Osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RICO), Komorski investicioni forum, Ugovor o regionalnom romingu (sprovođenje je počelo 1. jula 2021.), prekidanje sporazuma o nižim cenama rominga podataka između Zapadnog Balkana i zemalja članica Evropske unije (stupio na snagu 1. oktobra 2023. godine),

Tri sporazuma o mobilnosti su važna dostignuća regionalne saradnje u okviru Berlinskog procesa.

Berlinski proces je pod pokroviteljstvom Evropske unije, a uz zemlje Zapadnog Balkana, članice su i Nemačka, Francuska, Austrija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija, Grčka, Italija, Poljska, Hrvatska i Slovenija.

BONUS VIDEO