KAKO JE SPREMAN I KAKO JE PROPAO VOJNI PUČ 1991: Ko je trebao da bude smaknut, zašto su organizatori odustali, ali i koja je uloga Šljivančanina u tome?

Branislav Kavalić, bivši komandant Prvog bataljona vojne policije Gardijske brigade, otkrio je da je u septembru 1991. pokušan vojni udar kada su trebali da budu uhapšeni Veljko Kadijević (Srbin), savezni sekretar za narodnu odbranu, Stane Brovet (Slovenac), pomoćnik za moral,  komandant RViPVO general Zdravko Jurjević (Hrvat), komandat Prve armije general Aleksandar Spirkovski (Makedonac) i načelnik štaba general Andrija Silić (Hrvat). 

Međutim, vojni udar je obustavljen u sred njegovog izvođenja. Kavalić tvrdi da bi uspeo da ga nisu izdali oni koji su i organizovali taj puč - komandant Grdijske brigade, tada pukovnik Mile Mrkšić, načenik uprave za moralno vasitanje Generalštaba JNA general Vuk Obradović i načelnik Generalštaba Blagoje Adžić. 

Foto: Youtube- International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia

Govoreći o samom začetku te ideje, Kavalić se osvrće na nezadovoljstvo u njegovoj jedinici. 

- Izbijanjem rata u Sloveniji karajem jula 1991, videli smo kako vojnike ubijaju kao glinene golubove, a Garda kao elitna jedinica nemo to posmatra. Pitaju me podoficiri iz protivterorističkog voda- elitni, u kome su bili samo vrhunski osposobljeni podoficiri- šta se dešava i šta će se preduzeti. Krenulo je opšte nezadovoljstvo. Upoznali smo sa tim komandanta Mrkšića i onda smo otišli kod načelnika Generalštaba Blagoja Adžića- Mrkšić, komandir čete za protivteroristička dejstva kapetan Mladen Marić, komandir protivterorističkog voda Muris Zjajo i ja - navodi Kavalić u intervjuu za Vreme i dodaje: 

- Od Adžića smo tražili da nas pošalje u Sloveniju da sprečimo bruku i sramotu JNA. Sa nama je bio i Obradović, koji je uobličio zahteve, ali je, bez našeg znanja, dodao još jednu formulaciju- da se JNA povuče iz Slovenije na granice gde je srpski narod, sve to izokrenuo naopako i razvodnio. Tražili smo još i smenu saveznog sekretara za narodnu odbranu Veljka Kadijevića i pomoćnika za moral admirala Staneta Broveta, kao i udar Ratnog vazduhoplovstva po vojnim ciljevima Slovenaca i objektima infrastrukture, u znak odmazde za poginule vojnike. 

Adžić je, dodaje, rekao da su zahtevi opravdani i kasnije su imali sastanak na kome su bile prisutne sve starešine. 

Foto: shutterstock

- I pred njima je ponovio da su zahtevi opravdani i da ćemo najenergičnije uzvratiti u Sloveniji i razbiti njihovu Teritorijalnu odbranu, uključujući i masovne udare avijacije. Svi u velikoj sali Garde smo uputili aplauz na te reči. Onda mu je prišao Obradović, nešto mu šapnuo na uvo, Adžić je rekao da mora hitno da ode, ali da će rezultati biti vidljivi uskoro. A mi smo mu tada stvarno poverovali, pored ostalog i zbog činjenice da su mu ustaše u Drugom svetskom ratu pobile 45 članova porodice. Od obećanja, međutim, nije bilo ništa, nezadovoljstvo među pripadnicima mog bataljona bilo je sve veće, da bi kulminiralno u drugoj polovini septembra jer se ništa nije dešavalo, a počele su i borbe u Hrvatskoj - kaže Kavalić.

Mobilizaciju su, navodi, počeli 15.septembra, a bataljon je do 27.septembra bio popunjen sto odsto. 

- Mi smo znali da idemo na Vukovar u deblokadu kasarne, naredba je stigla 20. septembra, tako da nema reči o tome da je razlog puča to - priča ovaj bivši komandat i dodaje da su tog 27.septembra čekali naredbu da krenu na Vukovar.  

- Mrkšić me ujutro zove kod njega i kaže: "Mali (tako me zvao), jesi li spreman da izvršiš jedan ozbiljan zadatak?" Pošto sam mu verovao kao ocu, kažem da jesam. A on kaže: "Doneta je odluka da se smeni vojni vrh". Nije mi rekao, niti sam ga pitao ko je doneo tu odluku. On je naveo da treba da se uhapse Kadijević (Srbin), Brovet (Slovenac), komandant RViPVO general Zdravko Jurjević (Hrvat), komandat Prve armije general Aleksandar Spirkovski (Makedonac) i načelnik štaba general Andrija Silić (Hrvat). Ustanem, poljubi ga, kažem "napokon" i pitam "kad". Odgovara "noćas". Do nas su, inače, dolazili informacije i izveštaji sa terena da piloti JNA bacaju bombe u Dunav umesto po hrvatskim položajima u Slavoniji, kao i da je Silić naredio da se kod Tovarnika raketira divizion naših haubica NORA - priča Kavalić. 

Prema njegovim rečima, svrha zadatka nije bila da se oni ubiju, već uhapse. Odmah je prenet nalog i da ako Veselin Šljivančanin, tadašnji načelnik bezbednosti Garde, bude protiv da ga uhapse, a ako se opire, da ga ubiju. Plan je napravljen i sa četom za protivteroristička dejstva krenuli su u akciju (ostale bile na dogovorenim položajima i čekale znak). 

- Uglavnom u 22 časa krenuo sam sa oko 100 ljudi iz Protivterorističke čete u dvadesetak džipova "puh". To su bili ljudi obučeni za kratkotrajne, munjevite akcije. Bez problema ulazimo u dvorište zgrade u Kneza Miloša, zauzimamo, bolje rečeno preuzimamo, stražarska mesta od bataljona za obezbeđenje i stacioniramo se u dvorištu između zgrade starog Generalštaba i kule A1. Par minuta kasnije dolazi Mrkšić i kaže da ide u kabinet, nije mi rekao kod koga, da li kod Kadijevića ili kod Adžića. Ponudio sam mu vod podoficira da ga prati i obezbeđuje, a on je rekao da mu ne treba pratnja. Ostao je tamo neko vreme, u međuvremenu je sišao i rekao da je i Vojnomedicinska akademija uz nas, podržavaju, što nas je osokolilo. Nijednog trenutka nismo bili u dilemi da li radimo ispravnu stvar - priča Kavalić. 

Iznenada se pojavio i Veselin Šljivančanin, došlo je do rasprave. Šljivančanin je čak pitao da li će da ubiju Kadijevića, na šta je Kavalić rekao ne, ali ako naredi Mrkšić, hoće, na šta je Šljivančanin poručio da će morati samo preko njega. 

Foto: Republika

Međutim, ubrzo shvata da stvari ne idu po planu, da Mrkšić radi jedno, a dešava se drugo. 

- Oko ponoći, dva sata posle početka akcije, Mrkšić silazi i kaže: "Mi smo pogrešili, oni su patriote. Jugosloveni, izdala nas je Srbija i Slobodan Milošević. Izdaj komandu "Sunce" (za prekid akcije) i vrati se na komandno mesto." Kažem mu "Puč se ili vrši li ne vrši. Žena je trudna ili nije, malo trudna ne može da bude. Najebaćemo svi zbog ovoga ako stanemo." On odgovora da nećemo i odlazi - kaže Kavalić i dodaje: 

- Izdajem radio- vezom komandu "Sunce" jedinicama koje su čekale da krenu u hapšenje Jurjevića, Spirkovskog i Silića, i dobijam odgovor:"Zašto "sunce", sunce mu jebem?"
Mrkšića, navodi, nije pitao ko je doneo odluku od prekidu naredbe akcije. 

Šljivančanin: Sve je laž

Veselin Šljivančanin kaže za naš portal da to nije bio nikakv vojni puč. 

- Ne želim da komentarišem laži, a šta je prava ista sve se zna. Ti su jadnici pobegli u mišje rupe kad sam se ja pojavio. ato nije bio niakav vojni puč. Zašto me nisu ubili kad su planirali- navodi Šljivančanin.