POVRATAK ZA PREGOVARAČKI STO U JEKU TENZIJA NA SEVERU KOSOVA: Beograd u Brisel ide s jasnim zahtevima - ispunite dogovoreno Briselskim sporazumom!

Na poziv šefa diplomatije Đuzepea Borelja, 14. septembra predstavnici Beograda i Prištine u Briselu će sestri ponovo za pregovarački sto.

U jeku tenzija i nereda na severu Kosova, pregovora koji su "klinički mrtvi" i mesecima u blokadi, predsednik Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, ponovo će razgovarati.

Kako i o čemu detaljno, još ne znamo, jer agenda nije saopštena.

Za Beograd je ključno pitanje deeskalacija situacije u srpskim opštinama na severu, odnosno povlačenje pripadnika tzv. kosovske policije i nelegitimnih albanskih gradonačelnika, kao i formiranje Zajednice srpskih opština.

Šef diplomatije Ivica Dačić bio je jasan da za Srbiju napredak u dijalogu pre svega znači ZSO, na koju se Priština obavezala pre deset godina, i da pre toga - ništa dalje ne može.

Vlasti u Prištini, s druge strane, sudeći po porukama koje stižu od Kurtija i njegovih najbližih saradnika, smatraju da su dogovorom iz Bratislave o deeskalaciji u četiri tačke, koja podrazumeva da povuku 25 odsto pripadnika policije iz opštinskih zgrada i obećanjem novih izbora - odradili svoj deo posla i da sada na stolu treba da bude primena sporazuma postignutih u Briselu u februaru, i Ohridu u martu.

Foto: Kosovo Online

U Prištini očekuju i da se ukinu kaznene mere uvedene Kosovu zbog odbijanja da deeskalira situaciju na severu. Štaviše, na nova upozorenja koja stižu iz EU, poput onog francuskog predsednika Emanuela Makrona da bi mogla biti dovedena u pitanje vizna liberalizacija za Kosovo koja treba da stupi na snagu 1. januara, iz Prištine uzvraćaju svojim pretnjama, pa je tako predsednica Vjosa Osmani rekla da bi tako nešto ubilo dijalog sa Beogradom.

Analitičar iz Centra za društvenu stabilnost, istoričar Srđan Graovac kaže za Kosovo onlajn da je zakazivanje nove runde dijaloga posledica insistiranja političkog Zapada da se po svaku cenu nastave razgovori, bez obzira na to što, ukazuje, suštinski nisu stvoreni preduslovi za to.

- To govori u prilog tome da je Zapad odlučio da zahteva da se 'oživi' Šolc-Makronov plan, to jest, da se sprovede u potpunosti i to bez bilo kakvog obzira prema suštini i dinamici realizacije nemačko-francuskog predloga. Podsetiću da je od starta postojala ograda Srbije oko određenih tačaka koje se odnose na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i jasan stav oko dinamike ispunjavanja tačaka. Insistiralo se da se, pre svega, dogovori koji su prethodili Šolc-Makronovom planu budu ispoštovani, na prvom mestu ZSO. Dijalog je i zaustavljen zbog Zajednice, jer Priština to uporno odbija. Pošto su sva druga pitanja iscrpljena, došlo se do ZSO i tu je sve blokirano, jer Kurti nije pokazao nameru da se ide tim putem", navodi Graovac.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Nastavlja da je nakon toga i došlo do eskalacije situacije na severu, kojom je, po Graovcu, Kurti i želeo da "zabašuri nespremnost da formira ZSO".

- Da ne bi pregovarao u Briselu o Zajednici, Kurti je i krenuo putem izazivanja nasilja na severu i od tada se više ne govori o pregovorima već o deeskalaciji. Novi sastanak u Briselu je pokušaj, a mislim da tu Pariz igra značajnu ulogu, da u potpunosti dezavuiše sve što se dešavalo prethodnih nekoliko meseci, da se pregovori vrate ponovo u Brisel. Bojim se da će se insistirati o tome da se uopšte više ne pregovara o onome gde se stalo, a to je ZSO, već da se pregovara o nekom sveobuhvatnom paketu, koji bi, pre svega, podrazumevao da Srbija prihvati, bezuslovno, Šolc-Makronov plan, a da nakon toga Kurti sprovede ono što je njegova obaveza. To je besmisleno, jer Kurti ni do sada nije hteo ništa od dogovorenog da sprovede - kaže Graovac.

Smatra da će na sastanku u Briselu biti izvršen pritisak na Srbiju da stvari idu u ovom pravcu.

- Da je Zapad želeo da se ide putem sporazuma i kompromisa, izvršio bi pritisak na Kurtija, jer je on taj koji koči dalje pregovore. Međutim, tog pritiska očigledno nema, što mi govori da će se ići u pravcu pritisaka da Srbija prihvati Šolc-Makronov plan, odnosno da napusti tu agendu kada je reč o ZSO, a to je da se prvo to ispuni pre nego što se pređe na druga pitanja. I na Kurtija će biti pritisak da se, možda, jasno izjasni o datumima kad šta treba da se sprovede, ali ponavljam, on se ni do sada nije pridržavao preuzetih obaveza i dogovora. On ne da nije sproveo ZSO, nego je doveo do eskalacije na severu koju uporno ne deeskalira - zaključuje Graovac, ukazujući da za Beograd i pored svega nema druge opcije nego da pregovara i da bude za briselskim stolom. 

BONUS VIDEO