DRAŽI MI JE SENDVIČ OD KAVIJARA! Kešelj poslao jaku poruku hejterima: POGLEDAJTE NOVU EPIZODU EMISIJE "SA TANJOM NA TI"! (VIDEO)

Sportisti, glumci, pevači... Svi su prošli toplog zeca i to samo zato što su podržali politiku koju vodi predsednik države Aleksandar Vučić.

Jedan od njih je Marko Kešelj, nekadašnji reprezentativac, košarkaš Crvene zvezde i mnogobrojnih evropskih klubova. Po završetku sportske karijere bitku za Srbiju nastavio je kao državni sekretar u Ministarstvu sporta, a u emisiji "Sa Tanjom na ti" rešio je dilemu da li se žešće borbe vode na sportskom ili političkom terenu.

Košarka ili politika, šta je zahtevnije i teže?

- Fizički je teža i zahtevnija košarka, ali smatram da sam u politici sada u nekom pionirskom, kadetskom uzrastu. Videćemo, kako vreme bude prolazilo, da li će politika biti podjednako zahtevna, kao i košarka.

Šta je presudilo da uđeš u politiku?

- Ljubav prema zemlji, prema Srbiji. To je bila moja osnovna i primarna motivacija da se uključim u političku borbu. To je ono za šta sam želeo da se zalažem i borim. Ponosan sam što na neki način mogu da doprinesem razvoju svoje države.

Da li je Vučić strog šef?

- Iskreno, nisam imao priliku da bude strog prema meni. Mislim da je pravedan i pravičan, tako da je zasad sve OK.

Šta kažeš za atmosferu u političkoj areni, napade na Tipsarevića?

- I ja sam prošao sličnu situaciju. To je cena što želiš za nešto da se boriš, što se ne plašiš da kažeš mišljenje. Takve stvari ljude koji su ostvareni, stabilni i jaki ne dotiču. Da li će oni da kažu da jedem sendvič ili kavijar meni je svejedno. Volim da pojedem sendvič, što da ne, verujem da i vaši gledaoci i ljudi koji vas prate nemaju ništa protiv toga. Meni su bitni rezultati.

Sada si u timu SNS, imaš li omiljene kolege?

- U stranci mnogo ljudi prati sport, gledam da svima budem dobar kolega. Ako moram da odgovorim na to pitanje, gledam da budem s ovima koji navijaju za Zvezdu.

Najvažniji su mi sinovi

Šta bi voleo da zaboraviš?

- Nema mnogo stvari. Čak i loše stvari koje su se dogodile i neki neuspesi i porazi sastavni su deo ličnog napretka, odrastanja i formiranja kao ličnosti. Sve što bih zaboravio je, u stvari, možda nešto što je doprinelo da budem danas takav kakav jesam. To je kao jedna stranica u knjizi, ako izbrišem ono što mi se ne dopada, neće biti zanimljivo.

Najvažniji posao u životu ti je...

- Da vaspitam svoja dva sina da budu dobri ljudi, na pravi način

Duda nas je vodio tamo gde leti nema žive duše

Sportisti su, kažu, fatalni za devojke. A koja je žena tebe, kao sportistu, ostavljala bez daha?

- Da... Pa ne znam... Mi smo bili posvećeni sportu... Eto, na primer, meni je pokojni Duda Ivković bio selektor u to vreme kada smo igrali za reprezentaciju. Imao je običaj da nas odvede na pripreme gde baš nema ljudi, recimo Folgarija u Italiji, planina. Možete da zamislite šta je planina u letnjem periodu, u avgustu... Nema žive duše. Baš iz tog razloga da nam ne bi nešto odvlačilo pažnju, da imamo gde da izađemo, da se pojavi neka devojka i da se, nedajbože, neki bitan igrač zaljubi, pa da se atmosfera sroza, što se kaže. 

Igram fer, ne odajem tuđe tajne

Koju anegdotu iz sportskih dana ćeš zauvek pamtiti?

- Iz tog perioda, iz reprezentacije i Zvezde, tu ima mnogo ljudi koji su se okumili, koji su ostali u prijateljskim odnosima. To je bio lep period. Kod nas je neko nepisano pravilo da anegdote ostaju među nama, pa ne bi bilo fer da ja to pravilo prekršim. 

Uz koju pesmu ste tada slavili pobede?

- Da se ne uvredite, vi novinari uvek čekate proslave, pa onda izađe tekst ko je gde izašao, ko je koju pesmu slušao, ko je šta naručio... Ajde da se malo našalim.