NIJE SAN, SLOGA NAM JE SPAS! Autorski tekst Ivice Dačića koji morate pročitati: POKAZALI DA SMO JAČI KADA SMO JEDINSTVENI!

Sloga je kod Srba kao neki nedostižni cilj, kao san koji nikako da se ostvari. O njoj se peva i čezne, kao o nekoj dalekoj zvezdi u čijoj svetlosti tražimo spas. Još više, mnogi naši ljudi misle da bismo, kada bismo bili složni oko nekih glavnih ciljeva, bili jaki, uspešni i nepobedivi. Slažem se, ali moramo da pogledamo i u svoju istoriju, ali i danas oko sebe i postavimo pitanje - da li smo zaista nesložni kako često o sebi govorimo?

I drugo, da li je samo sloga to što nam treba ili nam trebaju dobre odluke, pa makar oko njih i nismo svi složni.

ČETIRI S

Nema spora, kad je Srbija bila složna, uvek je pobeđivala i napredovala. Ali moramo da priznamo i da smo pravili greške onda kada smo rešenje tražili u slozi, čekali da se to desi, a propustili vreme da donesemo prave odluke u pravo vreme. Kad je sloga, svaka odluka je dobra, ali to ne znači da je bez sloge svaka odluka loša.

Foto: Republika.rs

Mi, Srbi, u našem grbu imamo četiri slova S i volimo da verujemo da to simbolizuje slogu, pa kažemo: "Samo sloga Srbina spasava". Posle više od 30 godina bavljenja politikom siguran sam da nas neće spasti samo sloga, nego i prave odluke, koje će nas držati na pravom putu

NAJSVETLIJI DANI

Svi narodi tragaju za slogom, to je prirodno, nisu Srbi po tome ništa posebni. Za slogom se naročito ide kada su vremena teška, naročito kad preti rat ili neka slična nevolja od koje je ugrožen ceo narod. Nemoguće je da se odbranimo od takvog velikog zla kakav je, na primer, rat ako nismo složni. Tada je cilj samo jedan - očuvati narod, potomstvo i državu.

Srbija je, nažalost, u istoriji često bila u prilici da bude u takvoj situaciji i te dane pamtimo kao najsvetlije. To su dani Prvog svetskog rata, kada se nije postavljalo pitanje da li treba braniti narod i državu od agresije. To je i period Drugog svetskog rata, kada je, uz sve političke i ideološke razlike, narod bio složan oko toga da ne želimo tuđinsku okupaciju, nego želimo slobodu. Izborili smo se za slobodu u oba svetska rata zato što smo znali šta je naš cilj i zato što smo oko njega bili složni. To su naši veliki spomenici, koji nas podsećaju da oko slobode, oko nezavisnosti i oko života u miru nema rasprave, nego samo sloge da se te vrednosti odbrane.

RAZLIČITA IMENA

Posle rata dugo smo živeli u periodu bratstva i jedinstva. Ta zvanična ideologija nekadašnje Jugoslavije nije bila ništa drugo nego ideologija sloge. Naši ljudi su to dobro razumeli i prihvatili. Razumeli su da, samo ako su složni, mogu da obnove zemlju i izgrade jedno društvo koje će unaprediti život svih mnogo više nego bilo kada pre toga. U to vreme sloga se nazivala "bratstvo i jedinstvo", ali ona ima i druga imena, od epohe do epohe.

Danas se, na primer, često koristi reč "konsenzus" kada se misli na slogu, ali tako govore birokrate koje sabiraju i oduzimaju. Ja nisam jedan od njih.
Sloga je mnogo više od konsenzusa. Prema mom mišljenju, ona je najbliža ideji solidarnosti, koja je najstarija ideja socijalističkog pokreta i zato mi je bliska srcu.

VAŽNA SIMBOLIKA

Solidarnost tražimo kad dođu teška vremena, kada moramo da pomažemo jedni drugima i kada znamo da ne možemo da opstanemo ako nismo složni, to jest - solidarni. Ne treba da idemo mnogo u prošlost. Setimo se koliko je primera solidarnosti bilo u Srbiji za vreme najtežih dana u početku pandemije virusa korona.

Mladi su obilazili starije, nosili im namirnice i lekove, pomagali u kući, organizovala su se čitava naselja da se pomogne svakome kome je potrebna pomoć. Na kraju, država je davala glavni ton toj solidarnosti jer je jasno postavila glavni cilj da zaštiti živote svih u Srbiji i tome je prilagodila sve svoje aktivnosti.

DAN JEDINSTVA

Možemo da budemo ponosni na taj period zato što smo pokazali da smo složni i nismo zaboravili jedni na druge. Setimo se samo naših lekara i medicinskih radnika i njihovog danonoćnog truda da zaštite živote ljudi jer su oni svojim požrtvovanjem podsetili ceo naš narod da u nevolji mora da se nađe svom komšiji, svojim rođacima i prijateljima. To je naša sloga, za koju su mnogi mislili da smo je odavno izgubili i da je nikada više nećemo imati.

Foto: MSP

Važna nam je ta simbolika sloge našeg naroda.

Predsedniku Aleksandru Vučiću sam 2020. predložio da uvedemo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i on je, zajedno sa Miloradom Dodikom, uveo da se 15. septembar praznuje u Srbiji i Republici Srpskoj. Praznik je simbolično ustanovljen kao znak sećanja na dan proboja Solunskog fronta.

I NESLOGA POMAŽE

Što se tiče sloge u politici, nje baš nemamo mnogo, to je činjenica. Ali tu nam i nije potrebna zato što najbolje odluke dolaze od različitih mišljenja, takva je priroda demokratije.

U politici sam dugo, još pre nego što je uspostavljeno višestranačje. Zalagao sam se za uvođenje višepartijskog sistema kada to nije bilo naročito popularno u, tada jedinoj, partiji. I narednih, više od 30 godina, koliko se bavim politikom, na svakim izborima biran sam za poslanika u višestranački parlament, čija je svrha da kroz borbu različitih mišljenja dovede do najbolje odluke za državu i sve građane.

Ne sećam se mnogo situacija kada je parlament bio jedinstven, kada je glasao složno o nekom predlogu, ali kad god je to uradio znali smo da će takva odluka da nas nadživi. Na primer, u jeseni 2006, Skupština je jednoglasno podržala tadašnji predlog Ustava, koji je posle potvrđen na referendumu. Taj Ustav je i danas živ i opšteprihvaćen, što znači da smo u jednom važnom trenutku pokazali slogu oko našeg državnog temelja, oko najvišeg zakona naše države... Bilo je još takvih primera.

NAJVAŽNIJE PITANJE

Ipak, pitanje oko kojeg u parlamentu i među strankama nikada nije bilo nesloge jeste pitanje Kosova i Metohije. Kad god je to bila tema uspeli smo da postignemo saglasnost, slogu, zato što srpski parlament ne može da glasa drugačije od mišljenja koje vlada u celom našem narodu.

Kao narod, treba da budemo ponosni na to što, bez obzira na sve političke razlike, u Srbiji zaista imamo slogu oko najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja, a to je pitanje Kosova i Metohije. Ono je ugrađeno u Ustav, gde se definiše kao sastavni deo Srbije, ali ono je i više od toga. To je pitanje oko kojeg je naša sloga neupitna.

I kao što sam rekao na početku, kad je sloga, svaka odluka je dobra. I zato naša država ima najveću moguću snagu danas, kada se suočava s jakim pritiscima i dramatičnim napadima na naš narod na Kosovu i Metohiji da donese ispravne i dobre odluke. Iza naših odluka stoje sloga našeg naroda, njegova podrška i jasan cilj. Zato sam siguran da Srbija mora i iz ove situacije da izađe kao pobednik, jaka i čistog obraza, kao i uvek kada je naš narod pokazao slogu.