DR DANICA GRUJIČIĆ JASNA: Nikada se više nije ulagalo u zdravstvo, krupnim koracima idemo napred

Naravno da uvek može bolje i više, ali za 40 godina koliko radim, ne pamtim period kada je više ulagano u zdravstvo. Taj trend se mora nastaviti, najskuplja terapija mora biti dostupna našim bolesnicima i zato podržavam SNS na ovim izborima.

Ovako, u intervjuu za "Novosti", prof. dr Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS), objašnjava zašto je odlučila da se priključi timu naprednjaka i bude na listi SNS za narodne poslanike na izborima u aprilu.

 

- U poslednjih sedam godina razvoj državnog zdravstva ide krupnim koracima napred, i to pre svega zahvaljujući Ministarstvu zdravlja i državi. Izgrađene su tri kovid - bolnice, Klinički centar u Nišu, grade se nove zgrade UKC Srbije, UKC Vojvodine, u toku su pripreme za izgradnju Tiršove 2, nabavljen je gama nož, iks nož, dvadesetak najsavremenijih skenera, magnetnih rezonanci, obnovljene su mnoge bolnice, ove godine stiže i magnetni nož, koji još niko u regionu nema...

* Pre deset godina bili ste i kandidat za predsednika, šta je presudilo da se baš sada ponovo aktivirate?

- Više puta sam govorila javno o razlozima zbog čega sam tada izašla u javnost na taj način. I sada stojim iza svih izjava. Pre nekoliko godina smo u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) pokrenuli borbu za novu zgradu Instituta. Dobila sam potvrdu da je to jedan od prioriteta države, kao i nastavak ulaganja u državno zdravstvo od Subotice do Prizrena. Uvek može bolje, uvek može više, ako mogu da pomognem svojim znanjem i zalaganjem da se mladim generacijama lekara, medicinskih sestara i tehničara omogući rad u optimalnim uslovima, da se pacijenti u bolnicama osećaju kao u hotelu najviše kategorije, nije mi teško da se dodatno angažujem.

* Jeste li i formalno postali član SNS?

- Ne, nisam postala član stranke. Podržaću listu kao nestranačka ličnost.

* Od predsednika Vučića već imate obećanje da se gradi Onkologija 2. Da li se krenulo u konkretnu realizaciju tog projekta?

- Da, napravljeno je idejno rešenje koje se mora u narednom periodu detaljno doraditi, kako bi sa izgradnjom mogli da počnemo što pre. Zgrada se mora nalaziti prekoputa nove zgrade Tiršove 2, zbog dece koja više ne mogu biti lečena stacionarno u samom Institutu već u dečjoj ustanovi.

Foto: Printskrin

 

* Da li je definitivno propala inicijativa naučnika da se ustanove posledice bombardovanja na životnu sredinu i ljude ili verujete da će država smoći snage da sa takvim podacima suoči i NATO i ceo svet?

- Ništa nije propalo i još se borimo da se matematičkom preciznošću dokaže kakav je zločin napravljen u proleće 1999. za vreme NATO agresije na SRJ. Nadam se da će u narednom periodu država imati dovoljno snage da se, pre svega, preko Ministarstva za nauku naprave projekti na temu zdravstvenih i ekoloških posledica NATO agresije. Pored toga, moramo se tako organizovati da svi oni koji su branili ovu zemlju i bili spremni za nju da poginu, budu praćeni zdravstveno, da imaju redovne sistematske preglede, i ne samo oni, već i njihove porodice, kao što je to radila VMA do 2003. ili 2004. Zdravlje i životna sredina su usko povezane, i zato smatram da treba da postoji jedno Ministarstvo zdravlja i životne sredine. A pošto je izostala akcija zvaničnih institucija, Društvo Srbije za borbu protiv raka je izdalo monografiju.

ZA 30 ODSTO PREMAŠEN PLAN LEČENJA

* Kako u uslovima dvogodišnje pandemije uspevate da zbrinjavate pacijente obolele od raka?

- Pandemija uzrokovana kovidom 19 je značajno uticala na reorganizaciju rada svih u zdravstvenom sistemu. Tokom 2020. imali smo veliko kašnjenje u dijagnostici malignih tumora. Skoro trećina pacijenata koja je dolazila na prvi konzilijarni pregled u IORS je bila u takvom stanju da im se mogla dati samo simptomatska terapija, znači započinjali su lečenje u završnoj fazi bolesti, što od straha od korone, što od same onkološke bolesti. Međutim, posle nekoliko meseci, pacijenti su ipak više bili u strahu od onkološke bolesti nego od korone. Zato smo u 2021. za više od 30 odsto premašili plan u broju lečenih pacijenata, pre svega preko dnevnih bolnica. Postupali smo prema naređenjima naše epidemiološke službe i uspeli da se postepeno naviknemo na život i rad sa koronom. Nažalost, mislim da će najveće žrtve ove pandemije biti upravo teški hronični i onkološki bolesnici.