OBARAJU ZSO NA ŠTETU SRBIJE: Eskobar i Lajčak pokušavaju da nam podvale belgijski model

Ovakvi planovi, međutim, naišli su na prilično negativne reakcije i u Beogradu i u Prištini.

Za srpsku stranu prihvatljivo je samo ono što je dogovoreno Briselskim sporazum i ne dolaze u obzir bilo kakvi pokušaji koji bi ZSO pretvorili u praznu ljušturu i sveli na nivo nevladine organizacije. Iako modeli Južnog Tirola i istočne Belgije podrazumevaju značajan stepen autonomije, veliko je pitanje da li bi novoponuđeno rešenje bilo sprovedeno, imajući u vidu da je ZSO više od osam godina na čekanju, i pored toga što su za formiranje Zajednice garantovali i Vašington i Brisel.

Iz Prištine, s druge strane, i uoči dolaska specijalnog izaslanika EU za dijalog i izaslanika američkog predsednika za Zapadni Balkan stižu dobro poznate poruke. Tako je predsednica privremenih institucija u pokrajini Vljosa Osmani još jednom "zakucala" ZSO bez ikakvih izvršnih ovlašćenja, ukazujući da im je samo takav model prihvatljiv, a da im je jedini cilj da ishod dijaloga bude - međusobno priznavanje.

Na problem destruktivnog ponašanja Prištine, koja svojim potezima obesmišljava svaki dalji dijalog, uoči šatl-diplomatije Lajčaka i Eskobara ukazao je i srpski šef diplomatije Nikola Selaković.

- Dolazak Lajčaka i Eskobara je svakako značajan, videćemo koliko će biti efektivan, s obzirom na to da pregovore opterećuje odsustvo volje Prištine da sprovodi dogovoreno. Od dolaska Aljbina Kurtija na poziciju šefa vlade privremenih institucija nema suštinskog dijaloga. U briselskom dijalogu jasno su definisane obaveze koje je potrebno sprovesti u procesu normalizacije odnosa i dok je Beograd svoje obaveze ispunio, Priština otvoreno poručuje da je to uopšte ne zanima.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

 

Povodom pominjanja novih modela po kojima bi mogla da se skroji ZSO, Selaković je ukazao da je u Briselskom sporazumu vrlo jasno definisano koje su nadležnosti ZSO i da je u planu implementacije vrlo precizno rečeno šta Beograd ima da uradi, a šta Priština ima da uradi. Upozorio je i da je Priština svojevrsnom igrom pokušala da promeni sadržinu Briselskog sporazuma izigravajući priču ispitivanjem ustavnosti sporazuma.

Umesto da pošalje oštre poruke da moraju da poštuju dogovoreno, Lajčak je pre sastanaka u Prištini, išao "niz dlaku" albanskim političarima, rekaviši da sporazum o ZSO mora biti sproveden, ali da "niko razuman ne želi Republiku Srpsku na Kosovu".

- Srbija ima pravo da podnese svoje predloge za ZSO, ali Kosovari neće biti primorani da potpišu bilo šta što je štetno za njihovu zemlju - rekao je Lajčak, praktično otvarajući put da tek treba da se pregovara o novim modelima za ZSO, iako je sve oko Zajednice uveliko ispregovarano, parafirano i garantovano.

Lajčak je posle sastanka u Prištini rekao da je poruka njegove zajedničke posete sa Eskobarom da EU i SAD sarađuju i "dele istu viziju za Kosovo i proces dijaloga, kao i normalizaciju odnosa sa Srbijom i budućnost regiona u EU".

Eskobar je izjavio da SAD podržavaju dijalog između Beograda i Prištine i integraciju celog Zapadnog Balkana u EU:

- Iz američke perspektive, želim da kažem da SAD u potpunosti podržavaju nezavisnost i teritorijalni integritet Kosova, koje se pokazalo kao solidan partner, dobar prijatelj i na tome zahvaljujemo. Za Kosovo i region vidimo izvanredne mogućnosti. Vi ste Evropljani. Radili smo sa evropskim kolegama na tome da prepoznamo Zapadni Balkan kao izuzetnu priliku, a ne kao opasnost.

U Južnom Tirolu, koji je posle Prvog svetskog rata odvojen od Austrije i pripojen Italiji, posle 1945. nemačkoj manjini dat je široki krug prava - lokalni organi vlasti, autonomija u obrazovanju i kulturi, proporcionalnost u zapošljavanju.

Osnova "belgijskog modela" je položaj nemačke zajednice u provinciji Valonija. Nemci su uglavnom oko grada Epena na samom istoku Belgije. Iako čine pre svega jezičku zajednicu oko 70.000 ljudi, Nemci imaju i široka politička prava. NJihov parlament ima pravo veta na odluke centralne vlasti.

Za naučnog saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandra Mitića, model "istočne Belgije" kao uzor za formiranje ZSO je neprihvatljiv, kao i svaki drugi model, osim onog koji je dogovoren Briselskim sporazumom. On ukazuje na potencijalnu "zamku" Lajčakovih i Eskobarovih predloga - a to je da se kroz drugačije viđenje ZSO dođe do legalizacije jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

- Kada je reč o modelu "istočne Belgije", nije poznato koje njegove elemente predviđaju da primene na ZSO. Ovaj model tiče se kulturne autonomije nemačke zajednice u Belgiji koju čini oko 76.000 Nemaca u državi koja ima oko 11 miliona stanovnika. Srba na KiM ima više, a KiM ima 10 puta manje stanovnika nego što ima Belgija. Dakle, to je neuporedivo. Takođe, Belgija je država u kojoj se odluke donose nekom vrstom konsenzusa između s jedne strane Flamanaca na severu i Valonaca na jugu. Oni su glavni akteri, a nemačka zajednica nema veliki udeo u odlučivanju. I to je apsolutno neuporedivo sa značajem i uticajem koji bi srpska zajecnica trebalo da ima na KiM - naglasio je Mitić za Tanjug.

Razgovor o izborima

Lajčak i Eskobar danas dolaze u Beograd, a prema rečima ministra Selakovića jedna od tema sastanaka sa srpskim državnim vrhom biće i održavanje izbora u aprilu na Kosovu i Metohiji, na čemu će Beograd insistirati. Selaković je ukazao da je to deo posla Misije OEBS - da obezbedi neometano sprovođenje izbornog procesa.