ČETVRTI METAK! Krvava istorija Srbije i da li nas je nečemu naučila?
Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija
Svi koji se podsmevaju pokušaju atentata na Vučića očigledno nemaju pojma o onome što se događalo u prošlosti.
Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ
Na Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, kriminalna organizacija, na čijem je čelu crnogorski državljanin Radoje Zvicer (a iznad njega su Milo Đukanović i jedna moćna strana služba), spremala je atentat.
O tome se, manje-više, zna sve, međutim, sama činjenica da je ponovo planirano ubistvo državnika u Srbiji pobudila je sećanja na istovetne situacije koje su obeležile istoriju našeg naroda i države.
Aleksandar Obrenović, Aleksandar I Karađorđević i Zoran Đinđić platili su glavom to što su politički delovali onako kako su delovali. Na meti je sada bio i treći Aleksandar (Vučić), u kog je trebalo da bude ispaljen četvrti metak.
Istoričar Božidar Kljajević kaže da su ubistva vladara deo naše istorije:
- Oduvek su kod našeg naroda značajnu negativnu ulogu imali jači evropski narodi, pa su oni često, kao zaverenici ili nalogodavci, učestvovali u tim radnjama. Dešavalo se i da vladar nije po volji vojske i oficira, kao što je slučaj Aleksandra Obrenovića. Ubistvo Aleksandra Karađorđevića u Marselju je ubistvo u režiji ustaša i VMRO, ali ga je platio Musolini.
PRVI METAK
Grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevića Apisa, vođe tajne organizacije Crna ruka, u noći 29. maja 1903. upala je na dvor i ubila kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Zaverenici su došli mahom iz unutrašnjosti. Podaci kažu da su se kralj i kraljica skrivali u tajnoj prostoriji iza ogledala, ali su pronađeni.
Ovaj događaj je u srpskoj istoriji poznat i kao Majski prevrat. Aleksandar Obrenović je 1893. izvršio državni udar i zaveo autorkatski režim, a zbog žendibe sa dvorskom damom Dragom, starijom od njega 13 godina, navukao je nezadovoljstvo naroda i oficira. Radnici i studenti su organizovali masovne demonstracije 1903, izbio je sukob s policijom i vojskom, a znajući da ne može da dobije nove izbore, kralj je 25. marta 1903. ukinuo Ustav iz 1901. i raspušteni su Senat i Skupština. Postavljeni su novi kraljevi ljudi u Senatu, a onda je kralj vratio na snagu Ustav. Vlada je sprovela izbore 18. maja 1903, koje je dobila, i to je ujedno bila poslednja pobeda kralja na političkom polju.
Orhan Dragaš, stručnjak za bezbednost, ističe da je neshvatljivo što imamo podsmevanje i zluradost povodom informacija da se sprema ubistvo srpskog predsednika:
- U zemlji u kojoj je ne tako davno ubijen premijer, nažalost, postoje ljudi, mediji, pa čak i političke organizacije, koji kao da priželjkuju da se to ponovi. Ta patološka opsednutost Vučićem ide dotle da se priziva njegova fizička likvidacija, kao jedini način da se ostvare neki politički, poslovni i kriminalni interesi.
DRUGI METAK
Jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen je 9. oktobra 1934, prilikom posete Francuskoj. Karađorđević je ubijen u Marselju, a atentat je bio dogovor hrvatskog ustaškog emigrantskog kruga i VMRO (makedonske revolucionarne organizacije). Iza svega, međutim, kako se s mnogo osnova pretpostavlja, stajali su međunarodni krugovi.
Egzekutor je bio Vlado Georgijev Kerin, pripadnik VMRO, sa nadimkom Černozemski. Na kralja je ispalio četiri metka, dok je ovaj bio u automobilu, na trgu ispred palate Berze. Ustaše i VMRO nisu želeli da Hrvati i Makedonci žive u Kraljevini Jugoslaviji, već u nezavisnim državama, ali suština je mnogo, mnogo dublja.
TREĆI METAK
Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. u dvorištu zgrade Vlade. Ubistvu je prethodilo nekoliko neuspelih pokušaja ubistava, a najpoznatiji je onaj iz 21. februara 2003, dve nedelje pre atentata, kada je Dejan Milenković Bagzi, član "zemunskog klana", pokušao na auto-putu da zaustavi automobil u kojem je bio premijer, dok su u zasedi čekala četvorica atentatora, spremnih da ispale projektile iz zolja i pucaju iz automatskog naoružanja.
Atentat na Đinđića su organizovali pripadnici JSO i "zemunskog klana". Zvezdan Jovanović, bivši pripadnik JSO, koji je pucao, i Milorad Luković Legija, komandant JSO, osuđeni su pred Specijalnim sudom na 40 godina zatvora. Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena. Taj dan se smatra i zaustavljanjem modernizacije zemlje i reformi koje je Zoran Đinđić poveo.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Pročitajte i...
Komentari (1)
marko
30.01.2022 22:38
Sta se ceka sa hapsenjem i neutralisanjem terorista i ljudozdera koji su planirali atentat na Predsednika? Narod ocekuje da drzava odradi svoj posao i pohapsi neljude koji su to planirali