AKO VAS ZANIMA KOLIKA ĆE VAM BITI PENZIJA, EVO RAČUNICE: Dva parametra utiču na visinu

Svaki četvrti radnik u Srbiji prima platu iz državnog budžeta. Zarade su na nivou proseka, u državnim firmama zarađuje se i više, a često pitanje jeste i koliko će penzija biti državnim službenicima.

U Srbiji je zaposleno oko 2,3 miliona ljudi. Od toga u javnom sektoru radi njih oko 600.000. U državnim preduzećima "uhlebilo" se još 82.996 radnika, a u javnim lokalnim firmama 60.122. Mnogo je ljudi zaposleno u administraciji, mnogo ih radi za plate od 60.000 do 80.000 dinara, ima radnika koji rade i za manje plate, ali i za veće, prenosi Blic.

Računica postoji i prilično je jasno šta utiče na visinu penzije - penzija je veća što je veća zarada i što je više godina staža osiguranja. Praktično, bolja plata i duži staž znače i veću penziju.

Prosečna penzija u Srbiji danas je oko 37.000 dinara. Sa nova dva najavljena povećanja penzija ovaj iznos biće oko 45.000 dinara. Poslednjih godina ovi iznosi rastu. Penzioneri su dobijali i jednokratnu novčanu pomoć države. Ipak, i dalje je često pitanje, koliko će nam penzija biti za 20 ili 30 godina kada se budemo penzionisali.

Prema računici koju je za Blic uradio Fiskalni savet, svi koji su 40 godina radili za minimalac danas mogu računati na penziju od oko 25.125 dinara. Danas je minimalac oko 42.000 dinara, ranijih godina bio je i mnogo manji, a ove najmanje plate u Srbiji najčešće su imali i imaju trgovci, ugostitelji, radnici u proizvodnji...

Za nekoga ko je 40 godina zarađivao 50.000 dinara, danas bi penzija bila oko 34.000 dinara. Takođe, za platu od 70.000 dinara dobijla bi se penzija od oko 44.000 dinara, a za zaradu od 80.000 dinara tokom 40 godina staža, može se očekivati penzija od oko 50.000 dinara.

Od 2023. važe nova pravila za penzionisanje žena, što znači da svaki zahtev koji dame podnesu ovih dana, ali i svih narednih zaključno sa ovom godinom, podleže novim, rigoroznijim uslovima. S druge strane, uslovi za odlazak u redovnu penziju za muškarace ostaju isti, ali to nije slučaj i kada govorimo o prevremenom penzionisanju.

Ove godine, dame tako u starosnu penziju mogu sa 63 godine i 6 meseci života, umesto 63 godine i četiri meseca, koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u prethodnoj godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina. Primera radi, u 2015. godini dame su mogle u penziju sa 60 godina starosti i minimum 15 godina staža.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. I tako sve do 2032. godine kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, godinu dana i deset meseci duže nego danas.

Godine života kao uslov za osiguranike žene praktično će rasti narednih 9 godina kada će kriterijumi za žene i muškarce biti izjednačeni – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

S druge strane, muškarci u starosnu penziju u narednoj godini idu po starom - sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu.