DANAS NEMA VESELJA! Obeležavamo Veliki četvrtak, ko uradi OVO, praštaju mu se svi gresi!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak (veliko bdenije). Ovaj dan posvećen je sećanju ustanovljenja tajne večere, odnosno na sećanje na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i apostola.

U crkvenom kalendaru ovaj dan označen je crnim podebljanim slovom.

Na Veliki četvrtak služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio Svetu tajnu pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi. Na taj dan uveče, čita se 12 odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom.

Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, "postili na vodi" najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom - telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Foto: printscreen/TV Hram

Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.

Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Verovanja i običaji koja se vezuju za VELIKI ČETVRTAK! 

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već samo okupljanje. Veliki četvrtak je u Šajkašu bio je vezan za devojačka gatanja.

Devojke na Veliki četvrtak uveče pod jastuk stave ogledalo, češalj, peškir i pre no što zaspu kažu:

- Koji je moj suđenik neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda.

Verovalo se da koga te noći devojka od momaka sanja, za njega će se udati. Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.

Jedan od najstarijih običaja za Veliki četvrtak vezan je za prečišćavanje vode.

Verovalo se da kupanje na Veliki četvrtak donosi lepotu i zdravlje. Na ovaj dan se deca kupaju, pa čak i odojče kako bi bili zdravi i čisti tokom cele godine. Voda koja se donese sa bunara ili izvora, "čistila" se ubacivanjem srebrnog novčića u nju.

Na Veliki četvrtak kuća se detaljno čisti. Sve mora da bude na svom mestu, obrisano i oribano. Posle Velikog četvrtka, pa sve do iza Vaskrsa - zabranjeno je čišćenje po kući. Dom se ukrašava svežim cvećem.

Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja. Na Veliki petak je čak poželjno da se ništa ne jede ceo dan. Na liturgiji na Veliki četvrtak osvećuju se i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine.