POGLEDAJTE U NEBO DA VIDITE KAKVA ĆE GODINA BITI! Danas je jedan od 12 najvećih praznika, na Blagovesti obavezno uradite OVO!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Blagovesti, praznik posvećen događaju kada je arhangel Gavrilo doneo Bogorodici radosnu vest da će roditi Isusa Hrista. Prema hrišćanskom predanju, anđeo se pojavio Devici Mariji u Nazaretu i pozdravio je rečima: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama“, najavljujući joj da će po sili Duha Svetog postati majka Spasitelja.

Ovaj praznik se obeležava kao sećanje na početak spasenja čovečanstva i pripada grupi dvanaest velikih hrišćanskih praznika. Narodna verovanja kažu da se na današnji dan ni ptice ne gnezde, jer je trenutak toliko svet da se i priroda smiruje.

Blagovesti naročito poštuju žene, jer se veruje da donosi blagoslov u trudnoći i porodu. U narodu postoji običaj da se žene umivaju u potoku ili reci, kao i da se lupa u šerpe i tepsije kako bi se zmije oterale iz dvorišta.

Takođe, veruje se da tek s Blagovestima počinje pravo proleće, pa mnogi voćari do ovog dana ne obrezuju voće. Interesantno je i to da se tokom vaskršnjeg posta riba sme jesti samo na dva dana – na Cveti i na Blagovesti.

Od Blagovesti, kako se smatra, počinje setva žita, a srećan je i za kalemljene voća. Na današnji dan pa sve do Velikog Petka dobro je započeti neki veći posao (izgradnja, početak biznisa, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka koje bitno menjaju život.

Običaji

Prema narodnom običaju, na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan je počinje devojačkom pesmom.

Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru, biti zaštićen od ujeda zmije.

Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala: "Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!"

Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.

I Blagovesti, kao i neki drugi praznici, "ukazuju" kakva će godina biti. Ako je nebo vedro — biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.

BONUS VIDEO