JEZIVO VRŠNJAČKO NASILJE U ŠKOLI! Devojka preživela golgotu: "Pričali su mi da smrdim, majku mi nazivali prostitutkom, pa me GURNULI NIZ STEPENICE!"

Jedna devojka je na TikToku, pod imenom "mali rak", ispričala kako je trpela maltretiranje od strane svojih školskih drugova i podelila posledice koje vršnjačko nasilje može ostaviti na dete. Ona je govorila o tome kako su mnoga deca tokom školovanja doživela fizičko i psihičko nasilje, a njen cilj bio je da pokaže uticaj takvog maltretiranja na emocionalno stanje i razvoj deteta.

Nju su njeni "drugari" iz škole izbegavali, rugali joj se, pa čak i gurnuli niz stepenice. Zbog svakodnevnih trauma pomišljala je i na samoubistvo. 

- Kroz osnovnu školu bila sam sama. Nisam imala prijatelje, a mnogi su me maltretirali - ne samo iz mog razreda, već i iz cele škole. Izbegavali su me, rugali mi se, govorili kako smrdim, da sam šugava. Nadeli su mi nadimak "Drogana", ismevajući me da se drogiram, iako sam bila samo dete koje se borilo da preživi svaki dan - priča ona.

 

- Povlačili su me za kosu, psovali, spominjali moju majku na najgore načine. Nazivali su je raspuštenicom, prostitutkom, jer je bila samohrana majka. Mene su vređali zbog izgleda - zbog kilograma, nosa, krivih zuba. Nisam imala ništa što bi po njihovim standardima bilo "prihvatljivo". Na času fizičkog namerno su me gađali loptama u glavu. Na odeljenjskim zajednicama ceo razred bi se okrenuo protiv mene, izmišljajući probleme kako bi me učinili krivcem. Moja razredna me nikada nije zaštitila. Umesto toga, govorila je da ne može ceo razred da greši, te da sam sigurno ja kriva. To me je dodatno slomilo - osećala sam se napušteno, čak i od odraslih koji su trebali da mi pruže podršku! - priseća se ova devojka.

Velike odmore provodila je sama, dok su drugi uživali u druženjima.

- Uvek sam sedela sama u klupi. Niko nije želeo da mi priđe, osim povremeno iz sažaljenja. Ali ni tada niko nije želeo da bude uz mene duže od trenutka. Svaka podrška je bila prividna.

Jednom su me gurnuli niz stepenice. Završila sam u Hitnoj pomoći s

Foto: Shutterstock

a povredama glave. I tada su govorili da sam ja kriva - da sam provocirala dečaka koji me gurnuo. Sećam se kako me razredna uvodila u kabinet sa roditeljima te dece, gde sam, sama i preplašna, pokušavala da objasnim šta se dogodilo. Njihovi roditelji su se izvinjavali, ali deca su nastavljala po starom. -

Njena majka nikada nije bila pozvana da prisustvuje tim razgovorima.

- Moja majka je radila danonoćno da nas izdržava, a ja sam ostajala sama sa svojim bolom. Loše ocene i konstantno maltretiranje učinili su da izgubim volju za životom. Mislila sam da ne vredim ništa, da nemam pravo na sreću. Samoubilačke misli su me pratile svakodnevno - kaže ona.

Ovaj period ostavio je dubok trag na nju. I u srednjoj školi se povlačila, izbegavala komunikaciju, bojala se novih odnosa.

Foto: Shutterstock

- Danas, iako je prošlo mnogo godina, prošlost me još uvek progoni. Noćne more su česte, a osećaj nepripadnosti i dalje me povremeno prati. Ali danas, kada razmišljam o svemu, znam da ono što sam preživela nije moja sramota. Bila sam dete koje je samo tražilo ljubaznost i razumevanje. Život me naterao da budem jaka, i iako borba traje, neću dozvoliti da me prošlost potpuno definiše - objašnjava ova hrabra devojka.

Ona se zapitala šta te osobe koje su je maltretirale misle danas.

- Da li su ikada zastale i razmislile o tome kako su nekome uništile deo života? Kako su uopšte zaslužile da žive svoj život normalno, dok je moj bio obojen bolom zbog njihovih reči i postupaka? Pitam se da li žale zbog svojih postupaka, da li uopšte imaju osećaj krivice. Da li se smatraju dobrim ljudima, gledajući sebe danas? Ili su sve to jednostavno potisnuli, pravdajući se da su bili mladi, da nisu znali bolje, da su se samo šalili. Kako im je bilo lako preći preko svega, kao da se ništa nije desilo, dok ja i dalje nosim ožiljke tog perioda? Zašto se nikada nisu izvinili? Kako su mogli da ne osete potrebu da makar jednom priznaju grešku i pokažu kajanje? Njihova ćutnja govori više od bilo koje reči. A ja ostajem sa pitanjem - da li ih prošlost ikada sustigne, makar na trenutak, i podseti na to koliko su nekome otežali život?

(kurir)

BONUS VIDEO