ŠTA AKO KARTICOM STRANE BANKE NE MOŽE DA SE PLATI GORIVO NA PUMPAMA NIS?

Zamislite situaciju u kojoj vozač dođe na pumpu u Srbiji i pokuša da plati karticom neke strane banke, ali mu transakcija bude odbijena, iako je verovao da ima još dovoljno vremena pre nego što sankcije stupe na snagu. Ili, zaposleni u NIS-u pokuša da primi platu putem kartice koja nije iz državne banke, ali im bude rečeno da se ne može izvršiti transakcija jer predstavljaju rusku kompaniju?

Odogovor na to pitanje i tekst iz dnevnog lista Politika, prenosimo u celosti:

- Da vozač dođe na pumpu sa platnom karticom neke od inostranih banaka u Srbiji i da mu prilikom plaćanja transakcija bude onemogućena, a da je računao da ima još dana do primene sankcija?

Ili da zaposleni u NIS krenu da pogignu platu s karticom banke koja nije državna, (a samo jednu takvu imamo) i da im kažu: - Ne može, vi ste predstavnici ruske kompanije, sa vama ne sarađujemo.

Dakle, dokle može da ide pohlepa i mržnja SAD i Velike Britanije prema Ruskoj Federacije u nameri da se ugrozi i osnovna egzistencija svih nas koji živimo u Srbiji, samo zato što u našoj zemlji posluje NIS. 

Isti ti koji danas uvode sankcije nisu marili ni kada je NIS bio 100 odsto srpski, jer su razorili dve rafinerije nafte u Pančevu i Novom Sadu tokom NATO bombardovanja "počastivši" nas osiromašenim uranijumo. Ali, kome je to još bitno. Bitnije je da je "NIS poklonjen za samo 400 miliona evra" i to u času kada je bio zadužen 600 miliona evra, a bio je državni. A upravo taj isti ruski NIS uložio više od dve milijarde evra samo u modernizaciju pančevačke rafinerije.

Foto: NIS

Na pitanje šta ukoliko se dogodi najgori scenario da zaposlenima prilikom podizanja novca na šalterima ili na automatima, ili vozačima na NIS benziskim stanicama transkacija zbog matičnih banaka koje neće da imaju posla sa ruskom kompanijom zakažu, doktor Mihajlo Rabrenović, redovni profesor i osnivač "Eurosfere" kaže za Politiku da je NIS među kompanijama koje mogu biti izložene sekundarnim sankcijama, koje deluju po dubini. 

- To znači da ako neka druga kompanija ii država izvrši transakciju sa ovom kompanijom, oni mogu biti podložni sankcijama, jer je NIS, povezana sa sankiconisanim ruskim entitetima. I ta oggraničenja dolaze od SAD, Evropske unije ili drugih zemalja koje poštuju ovaj regulatorni okvir. Rizik sekundarnih sankcija se može odnositi i na banke, berze koje sarađuju sa NIS, ako je ona povezana sa entitetima koji su pod sankcijama, kao što je "Gaspromnjeft". Ovo znači da ako banke ili berze izvrše transkacije ili sarađuju sa kompanijama koje su na sankcijskim listama ili imaju povezanost sa sankcionisanim subjektima, takođe mogu biti izloženi riziku od sankcija. SAD, na primer, mogu nametnuti sankcije drugim kompanijama, uključujući finansijske institucije, koje održavaju poslovne odnose sa sankcionisanim entitetima - objašnjava sagovornik Politike. 

Ove sankcije se, ističe dr Rabrenović, nazivaju sekundarne i mogu uključivati zabranu pristupa američkim finansijskim tržištima. zamrzavanje imovine u SAD, kao i druge ekonomske i pravne mere koje mogu ozviljno uticati na poslovanje tih institucija. U globalizovanom svetu, u kojem SAD imaju uticaj na brojne apsekte poslovanja, zajedno sa zemljama članicama EU, Velikom Britanijom i ostalim anglosaksonskim zemljama, posledice po sankcionisane komapanije mogu biti pogubne. 

Zbog ovoga, banke (a posebno one koje imaju svoje matice na Zapadu) i berze koje sarađuju sa NIS-om ili drugim kompanijama povezanim sa sankcionisanim subjektima mogu biti obehrabrene da nastave takve poslovne aktivnosti, jer se boje da će se naći pod sankcijama zbog sekundarnih sankcija. 

- Neke od tih banaka mogu biti i "veći katolici od Pape", blagovremeno preduzimajući mere da ne potpadnu pod sankcije ili gubitak reputacije. To je jedan od načina na koji sankcije mogu imati šire ekonosmke posledice, utičući ne samo na sankcionisane entitete več i na one koji sarađuju sa njima.  Svedoci smo za Srbiju iznuđenog diplomatskog i političkog dijaloga naših predstavnika sa SAD i Rusijom, a finalni stavovi će biti poznati nakon što nov američka administracija preuzme kormilo.  Ukoliko u nastupajućem periodu ne dođe do radikalnog zaokreta i političkog rešenja, posledice će postepeno nastupati i zavisiće od  brzine prilagođavanja i reakcije na sankcije pravnih lica koja sarašuju sa vim, za naše prilike, velikim energetskim preduzećem, kao i od sposobnosti NIS i drugih zainteresovanih državnih i privrednih subjekata da se adaptiraju u novoj društvenoj stvarnosti - ističe sagovornik. 

Kupci derivata, kao i zaposlenih, mogu osetiti direktan uticaj sankcija kroz ograničenja u plaćanju, korišćenja usluga i pristupu svojim sredstvima. Stoga je prioritet da se razmotre opcije za prilagođavanje novim ekonomskim uslovima i osiguranje da njihove operacije ostanu konkurentne u svetlu globalnih pritisaka. Odluka američkog ministra finansija u pogledu novih sankcija protiv Rusije i njenih energetskih resursa ima duboke posledice za globalne finansijske sistema, uključujući banke koje imaju poslovne veze sa sankcionisanim pravnim licima. Za banke sankcije, kao što su ove, mogu dovesti do ograničenja u obavljanju međunarodnih transakcija, kao i blokade računa koji su povezani sa ruskim preduzećima. 

- Sankcije takođe imaju potencijalno ozbiljan uticaj na berze, jer akcije kompanija kao što je NIS mogu biti podložne padu vrednosti na berzi zbog ograničenih mogućnosti zaprivlačenje novog kapitala i finansijskih resursa. Postavlja se i hipotetičko pitanje - da država Srbija ne preduzme neophodne mere u cilju izlaska ruskog kapitala iz NIS, koliko bi na tržištu vredeo NIS pod sankcijama, koji ne dobija sirovu naftu, kojem su blokirani bankrotski računi, koji je pred bankrotom? Ostalo je još malo vremena da se pribave dopunske informacije i sagledaju raspoložive opcije. U svemu tome, važno je da Srbija učini sve što je u našoj moći da se naši građani i privreda zašite od teških posledica i sačuva prijateljstvo sa Rusijom, kojoj, uprkos ogromnim pritiscima, nismo uveli sankcije - zaključuje prof. dr Rabrenović