Čadež: Podrška Evrokomore za ulazak Srbije i regiona na jedinstveno tržište EU

- Ne smemo čekati da se stvari dese, već moramo da radimo naš posao i tu smo jasni. I predsednik Vučić je jasno napomenuo da je Srbija i Vlada Srbije spremna da do 2026. završi sve što je neophodno sa njene strane, dok i Evropa takođe mora da vidi kako u budućnosti želi da izgleda celokupna arhitektura evropske ekonomije - istakao je Čadež u Briselu.

Ukazuje da privrede Srbije i Zapadnog Balkana zavise dosta od EU, jer je to naše najveće izvozno tržište i najveći broj investitora dolazi upravo iz zemalja članica Evropske unije.  - - Izazova je dosta i ukoliko se desi bilo kakva veća ekonomska kriza u EU, itekako ćemo je i mi osetiti - ocenio je predsednik PKS.

Napominje da je poslovna zajednica Evrope vrlo jasna, što je i istaknuto na sastanku Borda direktora Evrokomore, da su potrebne veoma snažne i jasne odluke Evropske komisije kako bi se omogućilo da se evropska privreda zaista vrati na noge i bude konkurentna sa ostalim igračima na svetskoj globalnoj ekonomskoj sceni.

- Poslovna zajednica prepoznaje da ono što se trenutno dešava nije dobro i da je vreme da se nešto promeni. Komunicira svoje nezadovoljstvo ka evropskim institucijama i nadam se da institucije znaju šta im je činiti, jer se dosta problema nakupilo od poslovnog okruženja do regulativa - rekao je Čadež. 

Foto: PKS

Tokom dvodnevne radne posete Briselu, Čadež je razgovarao sa Toninom Piculom, izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, o problemima koji otežavaju privrednu saradnju na Zapadnom Balkanu, uključujući protok roba, usluga i ljudi na graničnim prelazima sa Hrvatskom i administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom.

Predsednik komore najavio je inicijativu da se evropski izvestioci za Zapadni Balkan sretnu sa privrednicima Srbije i regiona, kako bi se umesto ideoloških rasprava, razgovaralo o stvarnim uticajima necarinskih barijera na ekonomiju ZB i Evropske unije.

- Govorili smo o vrlo konkretnim problemima koje imamo kada su u pitanju granični prelazi, transport robe, inspekcije koje su neophodne na prelazu, pre svega ka Hrvatskoj - rekao je Čadež. Istakao je da ti problemi negativno utiču na trgovinu i privrednu aktivnost.

Neophodno je, po rečima Čadeža,  hitno ubrzavanje protoka robe, ljudi i usluga na graničnim prelazima kako bi se smanjili ogromni dodatni troškovi za kompanije, koji zbog  26 miliona sati čekanja na prelazima Srbije sa zemljama EU godišnje iznose oko 130 miliona evra samo za prevoz. 

Čadež je istakao da dodatni troškovi za kompanije zbog zadržavanja samo na hrvatskoj granici godišnje iznose 70 miliona evra, a zbog administrativnih barijera ugrožene su ne samo kompanije iz Srbije nego i austrijske, nemačke, italijanske, hrvatske, slovenačke…