JOŠ JEDNA OD STVARI KOJE SU SPORNE: SKAJ UPITAN I ZBOG HAKOVANJA TELEFONA!

Masovni nadzor, koji je Francuska praktično sprovela nad svim korisnicima Skaj aplikacije, pa i nad određenim brojem državljana Srbije na teritoriji naše zemlje ili drugih država u kojima su boravili, nije dozvoljen po srpskim zakonima i Ustavu Srbije.

Ovo je još jedan argument koji ističu protivnici korišćenja podataka prikupljenih presretanjem kriptovanih komunikacija u sudskim postupcima, posebno u slučaju kada su jedini ili ključan dokaz za izricanje presude.

- Za masovni nadzor kod nas je zakon jasan. Nadzor komunikacije može se preduzeti samo protiv određenog lica i zbog tačno određenog i definisanog krivičnog dela. Isto kaže i Ustav. Dakle, zaštita privatnosti komunikacije je podignuta na rang ustavnog načela - objašnjava se u jednom od stručnih radova koji su se bavili ovom temom.

MASOVNI NADZOR

Pored masovnog nadzora, Francuzi su uporedo sprovodili i hakovanje, tako sto su izvlačili podatke iz svakog pojedinačnog telefona, šaljući trojanski virus kroz informativnu poruku.

Time su napali svaki telefon, znajući da se korisnici nalaze van teritorije Francuske, što je povreda suvereniteta drugih država. Sam francuski sud naveo je da se ovo hakovanje sprovodi isključivo zbog krivičnih dela izvršenih na francuskoj nacionalnoj teritoriji.

Međutim, posle je Francuska slala ove komunikacije drugim državama, kršeći sopstvene naredbe.

Treba istaći, objašnjavaju pravni stručnjaci, i to da je hakovanje kod nas apsolutno zabranjeno i propisano kao krivično delo u svakom slučaju. Nije moguće čak ni da istražni organi to rade ni po odobrenju suda (hipotetički govoreći, jer sud takvu naredbu nikako ne bi ni mogao izdati).

Srpski telegraf, podsetimo, u velikom serijalu već gotovo dva meseca bavi se temom oko koje lome koplja pravnici i sudovi širom Evrope. Nekako uporedo s otpočinjanjem našeg bavljenja ovom temom, učestale su odluke evropskih sudova kojima se upotreba podataka sa Skaja u velikoj meri ograničava. S jedne strane, insistira se na činjenici da bi to trebalo da budu samo operativne smernice za istražne organe, koji bi na osnovu njih dalje prikupljali druge dokaze. S druge, insistira se na tome da Skaj podaci nikako ne smeju biti odlučujući (ili jedini) dokaz na osnovu kojeg se izriče osuđujuća presuda.

Najočiglednija je bila situacija u Nemačkoj. Regionalni sud u Berlinu je zauzeo stav da kriptovane komunikacije ne mogu biti dokaz. Povodom žalbe na takav stav, Savezni sud Nemačke je doneo drugačiju odluku i presudio da kriptokomunikacije mogu biti dokaz. Dalje, povodom odluke saveznog suda, sudije nemačkog regionalnog suda, da bi odbranile svoje pravno tumačenje, podnele su zahtev za odlučivanje po ovom pitanju Evropskom sudu pravde, čije je sedište u Luksemburgu.

SAMO OPERATIVNO

Taj sud prihvatio je njihovo pravno tumačenje, što je posebno važna odluka, s obzirom na to da su odluke Evropskog suda pravde obavezujuće za sudove svih zemalja Evropske unije. A evo kako sve tumači profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović, koja je objavila stručni rad "EncroChat i SKY ECC komunikacija kao dokaz u krivičnom postupku":

- Ova odluka pre svega se odnosi na države članice EU, a u onim državama, kao što je naša, koje formalno ne pripadaju EU, ti dodaci bi trebalo da budu još stroži. U tom kontekstu, ja sam i ranije zastupala stav da ove podatke treba koristiti kao operativne podatke, tačnije kao putokaz do drugih kvalitetnih dokaza.

BONUS VIDEO: