Moralni ugovor na fakultetu: Koliko košta moje poštenje?

Kada su se 2013. godine brucoši Ekonomskog i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu po prvi put prilikom upisa obavezali da neće prepisivati, varati ili koristiti nedozvoljena sredstva na ispitima i kolokvijumima, kao i prilikom izrade esejskih i seminarskih radova, trećina studenata Ekonomskog fakulteta izjasnila se da veruje da njihove kolege varaju na ispitima barem jednom u semestru.

Bilo kako bilo, malo ko je istinski verovao u uspešnost takvog poprilično ambicioznog poduhvata u vezi kog ni danas nije postignut zvaničan konsenzus na nivou svih visokoškolskih ustanova, odnosno celokupne akademske zajednice. Razloga je uvek bilo mnogo, prostora za diskusiju veoma malo. Jedan deo javnosti je sa određenom dozom skeptičnosti prihvatio vest o prvom potpisivanju moralnog ugovora (tačnije izjave) takve vrste, dok se ostatak javnosti nije ni trudio da razume okolnosti koje su primorale pomenute visokoškolske ustanove da uvedu takav dokument u vidu dodatnog papira na koji se jednim naizgled običnim potpisom daje obećanje za koje se očekuje da traje koliko i proces studiranja, dakle – od početka do kraja.

Na ovaj način je u samo jednom delu teksta te izjave koju je bilo potrebno potpisati navedena suština problema sa kojim se naš obrazovni sistem suočava godinama (ako ne i decenijama) unazad. 

Ne treba zaboraviti da visokoškolske ustanove imaju autonomiju da donosu pravilnike koji propisuju načine kažnjavanja, a sve zavisi od težine povrede akademske čestitosti. Međutim, studenti koji su uhvaćeni u prekršaju neretko i u takvoj situaciji nađu način da "prevare" sistem – podnošenjem žalbi na odluke disciplinske komisije daju sebi mogućnost da izlaze i na naredne ispitne rokove, ponovo iskazujući nameru za varanjem i prepisivanjem.

Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ

Po svemu sudeći, fakulteti su u hijerarhiji našeg obrazovnog sistema samoinicijativno postali poslednja linija odbrane od takvog nečasnog i neakademskog ponašanja koje, nesumnjivo, u bilo kom trenutku zaslužuje svaku osudu. Ostaje nejasno da li će takav vid moralne zakletve koju generacije brucoša na Ekonomskom fakultetu potpisuju već jedanaest godina zaredom (uključujući i moju "jubilarnu" desetu po redu generaciju) istinski pomoći onima koji stavljaju potpis da razumeju težinu koju taj potpis sa sobom nosi i da je pravo znanje jedino merodavno u današnje vreme što cene kako predmetni nastavnici, tako i budući poslodavci?

Iako se može učiniti da je suvišno govoriti o tome koliko se na Ekonomskom fakultetu pridaje značaj ovoj temi, jedan naizgled običan tekst sa sveske za pismeni rad koja se deli svim studentima pre početka ispita iz određenih predmeta je jasan i nedvosmislen dokaz da stalno podsećanje na posledice koje sa sobom nosi neakademsko ponašanje mogu biti dalekosežne u karijeri pojedinca. Zato za sam kraj citiram taj upozoravajući, ali pre svega motivišući tekst:

"Danas polažete dva ispita – iz struke i poštenja. Ako treba jedan da padnete, neka to bude iz struke, jer ćete kao pošteni ljudi lako savladati struku, ali poštenje – nikad!"

Autorski tekst Miodraga Stankovića

BONUS VIDEO