SPAVALI SMO SAT DUŽE! Noćas je počelo zimsko računanje vremena, kazaljka vraćena sa 3 na 2 sata!

Letnje računanje vremena završilo se sinoć u tri sata, kada su časovnici vraćeni jedan sat unazad, čime je počelo zimsko računanje vremena.

Prelazak na zimsko računanje vremena dešava se svakog poslednjeg vikenda u oktobru, u noći između subote i nedelje, dok se na letnje računanje prelazi poslednje nedelje u martu, kada se sat pomera jedan čas unapred.

Većina evropskih zemalja i gotovo cela Severna Amerika pomeraju sat dvaput godišnje. Ovu praksu prva je uvela Nemačka 1916. godine tokom Prvog svetskog rata radi uštede uglja potrebnog za osvetljenje. Kasnije su to usvojile i Velika Britanija, Rusija i SAD, a sezonsko pomeranje sata postalo je praksa u više od 140 zemalja.

Osnovna ideja bila je da se iskoristi dnevna svetlost, što je još 1784. godine predložio američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, sugerišući da bi ranije ustajanje donelo uštedu na svećama. Međutim, broj zemalja koje pomeraju sat smanjio se između dva svetska rata, a letnje računanje vremena ponovno je uvedeno tokom naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka radi energetske uštede.

Letnje računanje vremena u tadašnjoj SFR Jugoslaviji uvedeno je 27. marta 1983. godine. Sve zemlje Evropske unije od 1996. godine pomeraju sat dva puta godišnje, ali je Evropska komisija 2018. godine predložila ukidanje te prakse. Članice EU imale su rok do aprila 2020. da se odluče za letnji ili zimski režim, ali odluka nije doneta zbog pandemije korona virusa, i pitanje je odloženo.

U Srbiji, iako je bilo najava, još nije donet zakon o ukidanju sezonskog pomeranja sata. U međuvremenu, pojedine zemlje su ukinule praksu pomeranja sata, među kojima je najpoznatija Rusija koja se 2014. godine odlučila za stalni zimski režim vremena, dok je Turska 2016. godine zadržala letnje računanje vremena radi bolje iskoristivosti dnevne svetlosti i energetske efikasnosti.

Praksa promene računanja vremena ne postoji u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, Turskoj, Gruziji, Belorusiji i širom afričkog kontinenta. Kao razlog za odustajanje od pomeranja sata često se navode istraživanja o uticaju na zdravlje i povećanju rizika od saobraćajnih nezgoda.

BONUS VIDEO