SVAKO DESETO DETE TRPI NASILJE U ŠKOLI SVAKODNEVNO! Zabrinjavajući podaci - Mnoga od njih na crvenoj liniji siromaštva!

Direktorka organizacije "Prijatelji dece Srbije", Ive Eraković, istakla je zabrinjavajući podatak da u Srbiji, prema poslednjem popisu, ima samo 6,6 miliona stanovnika, a manje od milion dece.

Svako deseto dete se nalazi u situaciji siromaštva. Samo prošle godine evidentirano je 980 povreda prava deteta iz 513 predmeta, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodni izveštaj Zaštitnika građana. Najčešće pritužbe građana se odnose na rad centara za socijalni rad i ministarstava.

Oktobar je mesec kada se održava Dečja nedelja, najveća nacionalna manifestacija posvećena zaštiti i promociji prava dece, koja ove godine traje od 7. do 13. oktobra. Slogan ovogodišnje manifestacije je "Ja sam dete, imam plan: tolerancija i ljubav za svaki dan!" Cilj je skrenuti pažnju javnosti na potrebe dece i njihova prava. Eraković je naglasila da odrasli imaju odgovornost da zaštite decu i obezbede im kvalitetan život kako bi mogla ostvariti svoj optimalan razvoj.

Foto: Shutterstock

- Ono što je zabrinjavajuće to je činjenica da po poslednjem popisu mi imamo 6,6 miliona stanovnika, a da je nešto manje od milion dece. Imamo jako malo dece. Treba da vidimo kako da im obezbedimo kvalitetan život. Ne možemo pričati o nadogradnji, o obrazovanju, o nekim kreativnim, kulturnim sadržajima, ako pričamo da dete živi u nekim uslovima siromaštva. Nažalost, svako deseto dete u Srbiji je u riziku, u nekoj crvenoj liniji siromaštva, što mora da se menja - kaže Erakovićeva.

Građani se žale na centre za socijalni rad 

Prošle godine, Zaštitnik građana razmatrao je 513 predmeta koji su ukazivali na 980 povreda prava deteta, što predstavlja značajan porast u broju pritužbi u odnosu na prethodni izveštaj. Najčešće pritužbe građana odnose se na rad centara za socijalni rad i ministarstava, ističe zaštitnik građana Zoran Pašalić. Ove informacije ukazuju na rastuću zabrinutost u vezi s pravima dece u Srbiji.

- Najčešće su ustanove i druge javne službe, najčešće centri za socijalni rad, to je preko 41 odsto, odnosno 40,97 odsto. Zatim su ministarstva, ali posredno ministarstva jer uglavnom se žale na javne službe, a ako ministarstvo ne postupi po nekom od naših obraćanja ili preporukama, onda se žale na ministarstva. Prava dece su uglavnom ona prava na kojima svi insistiraju, a to su pravo na jedan zdrav život koji podrazumeva, prvo, socijalnu strukturu u kojoj se nalaze, pravo na obrazovanje i druga prava koje iz toga proizilaze, pravo na zdrav život u svakom slučaju kao najbitnije pravo - kaže zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić, Profimedia

Javno je poznato da centri za socijalni rad ponekad donose pogrešne odluke koje mogu biti štetne za decu. U nekim slučajevima, deca se odvajaju od roditelja i smeštaju u hraniteljske porodice bez prethodnog pokušaja osnaživanja porodice kako bi deca ostala sa roditeljima. Zaštitniku građana Zoranu Pašaliću nije poznato da li zaposleni u centrima snose odgovornost za eventualne propuste koje čine prilikom donošenja odluka koje utiču na sudbinu dece i porodica. Ova situacija ukazuje na potrebu za većim nadzorom i odgovornošću u radu centara za socijalni rad.

Veliki broj školskih obaveza

- Mi ne možemo da damo sankcije, ali svakako uvek smo insistirali na odgovornosti i to ne na odgovornosti centra kao imaginarne neke institucije, nego konkretnih ljudi, osoba koji su pogrešile. Od onih koji su u konkretnom slučaju pogrešili, pa do onih koji rukovode tim osobama, koji su morali bolje i mnogo detaljnije da organizuju posao. Nismo upoznati da li je neko odgovarao zato što jednostavno nas ne obaveštavaju, ali ono što smo u poslednje vreme uveli, to je da ako ne dobijemo odgovarajuću informaciju koju tražimo, onda obaveštavamo Narodnu skupštinu Republike Srbije i resorno ministarstvo - navodi zaštitnik građana.

Kada je reč o oblasti obrazovanja, deca i mladi kažu da nemaju dovoljno vremena za vannastavne aktivnosti jer su pritisnuti velikim brojem školskih obaveza, i da to utiče na mentalno zdravlje.

Podaci iz izveštaja Zaštitnika građana pokazuju da je 48 procenata učenika reklo da nastavni čas ima mnogo informacija koje im otežavaju razumevanje gradiva; zatim da osnovci češće idu na dopunske i dodatne časove od srednjoškolaca, i češće biraju dopunske časove od dodatnih. Istraživanje je pokazalo i da svaki deseti učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.

- Deca kopiraju ono što vide u svetu odraslih. Mi odrasli moramo biti dobri modeli. Kada kažem mi, mislim i na sistem vrednosti u čitavom društvu - kaže direktorka organizacije "Prijatelji dece Srbije" Iva Eraković.

Navodi da moramo brinuti i o mentalnom zdravlju dece.

- Ono što nije dobro, mi u ovom trenutku u Srbiji imamo samo 43 neuropsihijatra za taj uzrast dečiji. Roditelji traže neka rešenja koja zapravo nisu dobra. Na društvenim mrežama se pojavilo mnogo kvazieksperata sa nekim  savetima za dobro roditeljstvo, za dobro obrazovanje. Dobra rešenja treba da dolaze od sistema, da se unaprede sve oblasti koje su za decu važne - smatra Eraković.

Erakovićeva naglašava da zdravi stilovi života nisu nešto što se formira za 10 dana.

- Ne možemo da očekujemo da dete sedi pred rijalitijem a da onda recituje Jesenjina. Mi moramo imati primere sistemske koji su na nivou koji detetu zadovoljava njegovu potrebu i dajemo mogućnost da se razvije do svog maksimuma - kaže Erakovićeva. Napominje da decu zabrinuti za klimatske promene, da ih zanima zaštita životne sredine.

Deca spremna da pomažu drugarima

Ove godine Zaštitnik građana objavio je poseban izveštaj o inkluzivnom obrazovanju. Kaže da deca jesu spremna da pomažu drugarima koji imaju smetnje u razvoju. A da i dalje kao problem stoji nedostatak ličnih pratilaca koji su potrebni toj deci.

- Uvek se govori o finansijskim sredstvima kada se govori o potrebnom broju personalnih asistenanata ili ličnih pratilaca. Ja uvek, odnosno institucija preporučuje, čekajte, sigurno da se negde iz nekih resursa može naći novac da se praktično pomogne onima koja je pomoć najpotrebnija. Prvo u pitanju su deca, ono što je najvažnije, a drugo deca koja imaju određene potrebe. Ono što se, kada se govori o inkluziji, nikada ne pominje, da se tu nalaze izrazito talentovana deca. Mi imamo izrazito talentovanu decu i inkluzija takođe podrazumeva otkrivanje talenta i pomaganje deci da svoj talent ostvare - navodi Pašalić.

U Srbiji nema zaštitnika prava deteta

Uprkos tome što se godinama najavljuju, Srbija još nema ni zaštnika prava deteta ni Zakon o pravima deteta.

- Možda će zvučati prepotentno, ali institucija zaštitnika građana ima ceo jedan sektor koji se bavi pravima deteta vrlo uspešno. Nisam za to da jednog dana ne bude poseban ombudsman za prava deteta. Voleo bih da ih ima 10, 50, ako ova država finansijski to može da podrži. Ali u ovoj situaciji, ako jedna institucija taj posao obavlja dobro, onda nema potrebe za multiplikacijom institucija - objašnjava Zoran Pašalić.

Iva Eraković iz organizacije "Prijatelji dece Srbije" kaže da je stav civilnog društva da Srbija treba da dobije Zakon o pravima deteta.

- Mi stvarno smatramo da bi Zakon o pravima deteta bio izuzetno važan za ovu državu zato što je dete rasparčano po resorima. Mislimo da bi kvalitetan Zakon o pravima deteta to sjedinio i povezao bolje aktere. Jer ako delujemo tako iseckano, onda i rešavanje određenih individualnih problema dece, pa i kolektivnih, idu sporo i zapinju.

(RTS)

BONUS VIDEO