POLARNI VRTLOG NE POPUŠTA! U oktobru nas čeka HAOS od vremena: Zaboravite na Miholjsko leto kakvo poznajete!

Sa rekordnim temperaturama prethodnih godina, periodi Miholjskog leta značili su produžetak najtoplijeg godišnjeg doba. Međutim, ovogodišnji “letnji dani” u oktobru biće drugačiji i kraći, najavljuje meteorolog amater Ivan Ristić. On ističe da polarni vrtlog i dalje ne popušta, što će imati uticaj na stabilnost vremena.

Očekuje se da početkom ove sedmice, kao uvod u stabilniji i sunčaniji period, bude više sunca. Jutra će biti hladna uz minimalne temperature, ponegde i niže od 5 stepeni, a od srede će biti sve više oblaka koji će doneti kišu od četvrtka do kraja nedelje. Osim u sredu, kada će biti najtoplije, ostalim danima najviša temperatura će biti između 16 i 20 stepeni Celzijusa.

Kakvo treba da bude, a kakvo će biti Miholjsko leto

Ivan Ristić objašnjava da će samo tri do četiri dana biti stabilnije, sunčano vreme bez padavina, a posle bi opet usledile padavine. Karakteristike Miholjskog leta uključuju jutarnju maglu, sunčano vreme i maksimalne dnevne temperature od 22 do 27 stepeni Celzijusa.

Ipak, Ristić ističe da će ove godine stabilno vreme biti kratkog daha, te da će već za Miholjdan, 12. oktobra, biti naoblačenja koje stiže sa zapada, najavljujući tako ponovni dolazak jačeg zahlađenja i pravo jesenje vreme u drugoj polovini oktobra.

Foto: Printskrin/Youtube/K1TV

Prema rečima meteorologa, situacija u atmosferi i prisustvo polarnog vrtloga uticaće na to da imamo kratkotrajno toplije i stabilnije vreme, ali samo oko pet dana najviše. Ovaj faktor će dovesti do skraćene verzije Miholjskog leta. Ristić ističe da će krak polarnog vrtloga, kada se pomeri na zapad, doneti malo toplije i stabilnije vreme, ali to će takođe biti kratkotrajno.

Prava jesen i hladnija zima

S obzirom na sve navedeno, očekuje se da se ova sedmica obeleži pravim jesenjim vremenom uz kišu, a zatim će uslediti topliji dani nakon čega će doći prava jesen, a po svemu sudeći i prava zima. Ristić zaključuje da je došlo do promene cirkulacije na planeti Zemlji krajem avgusta i početkom septembra, te da je to dovelo do prodora hladnog arktičkog vazduha u srce Evrope, uz jak zahlađenje i sneg na planinama, kao i poplave na skoro svim rekama koje imaju izvorišta na Karpatima i Alpima.

Trenutne prognoze takođe ukazuju na to da će zima 2024/2025. biti drugačija od prethodnih deset, te da će se vratiti prava zima, nalik nekadašnjim sa dosta snežnog pokrivača.

 

BONUS VIDEO: