NAŠ POZNATI LEKAR GODINAMA ŽIVEO NA PLUS 50 U OVOJ DRŽAVI! Odradio stotine operacija i ima savet kako se izboriti sa TOPLOTNIM TALASOM!

Srpski lekar, dr Jovan Virt, specijalista za ginekologiju i akušerstvo, proveo je dve godine u jednoj od najtoplijih zemalja sveta - Saudijskoj Arabiji, a temperature u Srbiji u poslednjih nekoliko nedelja, podsećaju ga na vrele dane za koje je mislio da su odavno iza njega. Kako bi preživeo na temperaturama od preko 50 stepeni, tokom cele godine, naš doktor morao je da usvoji način života lokalnog stanovništva, a nama savetuje isto.

Paklena leta tek nam predstoje, prema prognozama klimaktologa, a očigledno smo nespremni na ono što nam sunce priređuje, dok narodi koji inače žive na tropskim temperaturama, čini se, vrućinu lako podnose.

“U gradu, u Saudijskoj Arabiji, u kojem sam živeo i radio dve godine, uobičajene temperature bile su oko 50 stepeni. Sećam se da je jednom pala na 25, ali to je bio šok”, priča dr Virt.

Ulice u gradovima Saudijske Arabije su između 10 do 18 sati puste.

“Napolju nema apsolutno nikoga. To izgleda prilično strašno dok se ne naviknete. Niko ne izlazi napolje pre 18 sati, a ni kasnije nema mnogo gužve. Svi su u zatvorenim prostorijama ili u svojim vozilima – klimatizovani!”, naglašava doktor.

Klima – svuda!

Međutim, ističe on, u pitanju su krajevi u kojima živi bogato stanovništvo i svako sebi može da priušti dobar automobil sa klimom, a svi rade u firmama i ustanovama sa centralizovanom klimatizacijom.

Bolnice moraju imati centralizovanu klimu, naročito sada kad znamo da će letnje temperature i dalje prelaziti 40 stepeni.

“Za ove krajeve to su jako velike vrućine i s obzirom na vesti proteklih dana, o porodilištima koja nisu klimatizovana, moram da naglasim da klime moraju biti prioritet. Ne pojedinačne klime, kakve ljudi imaju u kućama, već centralizovane, kao što su u Arabiji i u svim zemljama u kojima vladaju tropske vrućine. To mora biti obaveza države da se postara da svaka bolnica, a posebno porodilište ima prijatnu klimu u svim prostorijama, da svuda bude jednaka temperatura”, naglašava doktor.

U Saudijskoj Arabiji nema hlada, drveta, senke, zaštite od sunca.

“U našoj zemlji je ipak drugačije. Nama veći problem predstavlja vlažnost, a u Arabiji nigde nema hlada. To je jedna velika pustinja, nema vode, ni zelenila. Noću se temperatura spusti na 30 stepeni, pa bude donekle prijatno, ali preko dana je neizdrživo. Oni su, međutim, navikli da ne izlaze, a mi nismo. Takođe, u okviru stambenih zgrada često su im i kancelarije, apoteke, prodavnice, kafići, butici, sve što im je potrebno, tako da ne moraju da napuštaju objekat”, priča doktor.

I muškarci i žene u haljinama

Navodi primer kolege lekara, koji je krenuo peške od hotela do bolnice i dobio sunčanicu.

“Pao je u nesvest, a kasnije shvatio da je kretanje po takvoj vrelini nemoguća misija, pa čak i ako je u pitanju samo nekoliko minuta”.

Sve bolnice u Arabiji su klimatizovane i to se ne dovodi u pitanje.

“Neprestano sam živeo na relaciji bolnica – hotel. U oba objekta postoji centralizovana klima, koja ne prestaje da radi”.

Ako ćemo da se pripremamo na život sa žegom, koja će biti deo svakodnevice od juna do septembra, ističe doktor, treba da se ugledamo na Arape, jer ćemo živeti poput njih.

“Arapi, ako moraju da izađu na ulicu po najvećoj vrućini, kreću se obavijeni maramama i u haljinama, koje se zovu abaje, a nose ih i muškarci i žene, što bih preporučio i našim građanima. One hlade i omogućavaju lakše kretanje. Takođe, svi nose belo, da ne privlače sunce. Primetio sam čak da imaju i drugačiju kožu i da se uopšte ne znoje, a to možda ima veze sa specifičnom odećom, materijalima”.

Samo topli napici i obroci

“Zanimljivo je da na preko 50 stepeni, Arapi po ceo dan piju tople čajeve i jedu ugrejanu hranu, dok se kod nas ljudi nalivaju ledenom vodom, što je greška. Topli napici i hrana u velikoj meri regulišu fiziološki sistem, koji tako lakše podnosi vrućinu”, objašnjava dr Virt.

Vrućina smeta ljudima, ali i bakterijama.

“U Arabiji nema bakterija. Da li je to zato što ih ubiju sunce i toplota ili je nešto drugo u pitanju, ne znam. Uradio sam tamo preko 400 operacija i nijedna rana se nije zagnojila, nije bilo upalnih procesa, što se u Srbiji redovno dešava. Kod njih ljudi nemaju karcinome, čak mislim da u bolnici u kojoj sam radio nije ni bilo onkološke klinike. Nema laringitisa, intrahospitalnih infekcija, nijedna pacijentkinja se nije vratila u bolnicu zbog komplikacije, što me je pozitivno šokiralo”, priča doktor Virt.

Ističe da je to dobra strana vrućina, ako i u Srbiji smanji broj bakterijskih infekcija.

“To može da bude pozitivno, ali opet, treba i mi da izdržimo vrućinu, koja me iz dana u dan vraća u mislima na Arabiju i podseća na život sa Arapima – pod klimom”, kaže doktor.

Žene u Saudijskoj Arabiji porađaju se i 10 puta na carski rez – bez komplikacija.

“To je neverovatno i to nigde nisam video! Tamo sam operisao deveti, deseti carski rez kod žena i nikakvih problema nisu imale, dok kod nas posle drugog već ne savetuju više porođaje. Žene tamo samo rađaju, nema nikakvog ograničenja. Kod njih najviše posla ima za nas ginekologe”, priča dr Virt.

Život „po suncu“

Grad u kojem je živeo ima pola miliona stanovnika, a nastao je pre pet godina.

“Tamo nema stare kuće, zgrade, bolnice. Oni sve prilagođavaju klimi i tom specifičnom načinu života. Ako bismo se mi usmerili prema temperaturama, koje će se menjati i globalnom zagrevanju, to bi značilo da pravimo veliki rez u našem društvu, načinu života, ponašanju, što ne znam u kojoj meri je moguće”, zaključuje doktor Virt.

Podsećamo, klimaktološka predviđanja govore da će se više od polovine naše planete prebaciti u nove klimatske zone do kraja veka, a nova interaktivna mapa, The Future Urban Climates, pokazuje kako će to uticati na klimu različitih krajeva sveta. Po toj mapi, Beograd će 2080. imati klimu kao Nea Vrasna u Grčkoj, a očekuje se da će leta u našem glavnom gradu biti za čak 7,4 stepena toplija i 19,4% suvlja, dok će zime biti za 5,3 stepena toplije i 3,1 stepena vlažnije.