PRVI PROLEĆNI PLODOVI VEĆ SU NA PIJACAMA! Da li su bezbedni za upotrebu i koliko je pesticida na njima?

S početkom proleća i prvih plodova na pijacama, javljaju se pitanja o tome koliko je puta voće i povrće tretirano pesticidima te je li hrana sigurna za konzumaciju. Nadležni tvrde da voće i povrće ne sadrže nedozvoljene nivoe pesticida. Ipak, nepravilna primena pesticida predstavlja rizik za zdravlje poljoprivrednika, potrošača te može ugroziti i izvoz. Nekorektna upotreba pesticida dovodi do vraćanja pošiljki voća i povrća, pa se pokreće obuka za oko 200.000 poljoprivrednika o pravilnoj primeni ovih sredstava.

Dugotrajne suše i iznenadne obilne kiše u kratkim vremenskim periodima doprinose širenju bolesti i štetočina. Poljoprivrednicima je sve teže zaštititi svoje useve, a informacije o primeni pesticida najčešće dobijaju iz uputstava proizvoda ili od prodavaca u poljoprivrednim apotekama.

Vlade Nikolić, proizvođač malina iz okoline Požege, kaže za RTS da je većina dugo u ovom poslu, znaju otprilike kada i šta treba, kao i da svako zna najbolje kako da prati svoje maline.

Milovan Ilić, diplomirani inženjer za zaštitu bilja, naglašava važnost korištenja samo onih pesticida koji su odobreni za upotrebu.

- Bitno je da se poštuje radna karenca. Uvek se savetuje da se koriste kvalitetne zaštitne maske sa filterima - kaže Ilić.

Nikolić, takođe, navodi da koristi maske, pojedini kažu da stavljaju i rukavice, ali se većina ne štiti.

Nepropisna upotreba pesticida nije samo rizik za zdravlje poljoprivrednika i potrošača, već takođe šteti i izvozu. Pošiljke voća i povrća se vraćaju zbog prisustva nedozvoljenih supstanci. Ovo dovodi do toga da se velike količine robe iz Srbije vraćaju u Evropsku uniju iz istog razloga. Ovaj problem ne samo da nanosi štetu ugledu Srbije kao zemlje koja proizvodi zdravu hranu, već i ekonomiji.

- Ako se nekome pesticidi prodaju, treba da se proveri gde završavaju. Imamo veliki broj malih čak ne ni gazdinstava, nego vikend-proizvođača koji svoje proizvode plasiraju preko zelenih pijaca. To je nemoguće kontrolisati - ukazuje prof. dr Bojan Konstantinović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

U Ministarstvu navode da kontrole uvijek započinju kod proizvođača te da su dosad pratili kako i na koji način primjenjuju pesticide te da li poštuju propisane rokove. Ističu da će dodatni korak u ovoj oblasti biti obuka za oko 200.000 poljoprivrednika o pravilnoj upotrebi sredstava za zaštitu bilja.

- Kao benefit imaćemo dva nova sistema. Aplikativni će praktično povezati sve poljoprivredne apoteke, odnosno prodajna mesta gde se vrši promet sredstava za zaštitu bilja. Znaćemo ko je tačno kupio koje sredstvo, kao i za koje namene će nas targetirati u budućim planovima kontrole - kaže Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja MPŠV.

Stručnjaci traže od države da bolje poveže naučne institute sa poljoprivrednim savetodavcima na terenu.

- Saradnje ima, ali mislim da mora da bude na mnogo višem nivou. Desi se da naučni rezultati budu saopšteni putem naučnih saopštenja. Praktičan značaj tih rezultata nije kanalisan do poljoprivrednika i krajnjeg korisnika - poručuje Nenad Trkulja, direktor Instituta za zaštitu bilja i  životnu sredinu.

Smatraju da država ne bi trebalo bez rezerve da usvaja evropske liste dozvoljenih pesticida na kojima je sve više takozvanih bioloških preparata.

Svaki od njih treba da bude testiran u domaćim agroekološkim uslovima, kako bi se izbegla neefikasna borba protiv bolesti i štetočina.

BONUS VIDEO